Još gore, jedna od tri osobe tokom dana ne popije ni kap vode, dok skoro polovina ljudi nema pojma koliko bi zapravo trebalo da unose.

Ali, kakve posledice to ima po vaše zdravlje? I koliko to zaista utiče na vašu mentalnu jasnoću?

Šta dehidracija čini vašem telu i koji su glavni simptomi?

Dr Nadira Aval objašnjava da je žeđ možda najjasniji signal da vam nedostaje vode, ali kada do nje dođe, vaše telo je već u stanju blage dehidracije.

Zbog toga je „najbolje piti vodu tokom celog dana, umesto da čekate da osetite žeđ“, savetuje dr Nadira.

Jedan od prvih znakova dehidracije su i glavobolje.

Kada telu nedostaju tečnosti, dolazi do smanjenja zapremine krvi, što, kako ističe dr Nadira, „dovodi do smanjenog protoka krvi u mozak“ – a najbolji lek za to je upravo malo obične vode. Ko bi rekao?

Dehidracija utiče i na vaš izgled

Nažalost, loše vesti stižu i na polju lepote – dehidracija može isušiti vaše usne, i to do tačke kada ni balzam ne pomaže. Tu je i očigledan problem suvih usta.

„Kako telo dehidrira, smanjuje se proizvodnja pljuvačke, zbog čega usta mogu postati suva ili lepljiva. Usne takođe mogu postati ispucale i suve“, dodaje dr Nadira.

„Kada telo nije adekvatno hidrirano, koža može izgubiti elastičnost i punoću. Postoji jednostavan test – uštinite kožu na nadlanici i pustite. Ako se sporo vraća u prvobitan položaj i ostaje ‘zategnuta’, to može biti znak dehidracije.“

Dehidracija utiče i na nivo energije

Nedostatak vode može imati ozbiljne posledice po vašu energiju – umor je čest simptom dehidracije, ali ga mnogi ne prepoznaju odmah.

„Kada je telo dehidrirano, mora da uloži više napora kako bi obavljalo svakodnevne funkcije, što može uzrokovati umor i iscrpljenost“, objašnjava dr Nadira.

Ako se osećate premoreno, a ne možete to objasniti nedostatkom sna ili preteranim vežbanjem, možda vam jednostavno fali vode.

U ozbiljnijim slučajevima dehidracije simptomi postaju još izraženiji, uključujući ubrzan rad srca i otežano disanje, jer telo pokušava da nadoknadi smanjeni volumen krvi. Takođe, mogu se javiti konfuzija i razdražljivost zbog nedostatka vode u mozgu.

„U ekstremnim situacijama može doći i do nesvestice usled pada krvnog pritiska“, upozorava dr Nadira.

„Kada se ovi simptomi pojave, važno je odmah reagovati. U većini slučajeva, povećanje unosa tečnosti može rešiti blagu do umerenu dehidraciju.

Međutim, u ozbiljnijim slučajevima ili kod rizičnih grupa, poput male dece ili starijih osoba, može biti potrebna medicinska pomoć.“

Koliko vode zaista treba piti dnevno?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja, a odgovor zavisi od više faktora – godina, pola, nivoa aktivnosti, klime i opšteg zdravstvenog stanja.

Dr Nadira savetuje da prosečan odrasli muškarac treba da unosi oko 13 čaša vode dnevno (otprilike 3 litra), dok je za odrasle žene ta količina nešto manja – 9 čaša (oko 2,2 litra).

Tokom trudnoće, potreba za vodom raste kako bi podržala rast bebe, pa se preporučuje unos od 10 čaša (2,3 litra) dnevno.

„Ova povećana potreba se nastavlja i nakon porođaja, posebno kod žena koje doje. One bi trebalo da piju oko 13 čaša (3 litra) vode dnevno kako bi podržale proizvodnju mleka i ostale hidrirane“, dodaje dr Nadira.

Ako ste bolesni, ako je dan posebno vruć ili ako vežbate, vaše potrebe za vodom se „dramatično“ povećavaju.

Tokom bolesti, količina vode zavisi od težine i trajanja simptoma, ali opšte pravilo je da „treba piti dovoljno tečnosti da urin ostane svetložut i da ne osećate žeđ“.

Kada je reč o fizičkoj aktivnosti, dr Nadira savetuje da tokom vežbanja pijete jednu čašu vode na svakih 15-20 minuta aktivnosti.

Takođe je važno nastaviti sa unosom tečnosti i nakon treninga, kako biste nadoknadili izgubljenu vodu.

„Iako ovi saveti pružaju okvirne smernice, najbolji pokazatelj adekvatne hidratacije jeste slušanje sopstvenog tela i posmatranje boje urina.

Žeđ je siguran znak da vam treba više tečnosti, dok svetložuta boja urina obično ukazuje na dobru hidrataciju“, naglašava dr Nadira.

Da li se i drugi napici računaju u dnevni unos tečnosti?

Da – svi napici doprinose unosu tečnosti, uključujući čaj, kafu, mleko, supu i niskokalorične sokove. Međutim, voda je i dalje najefikasniji način hidratacije.

Ipak, dr Nadira upozorava da kofeinski napici imaju blag diuretički efekat, što znači da ćete češće ići u toalet.

„Ipak, za većinu ljudi, ovi napici i dalje doprinose hidrataciji. Samo obratite pažnju na dodatne šećere ako tražite zdraviju opciju“, dodaje ona.

Jedini napitak koji ima isključivo dehidrirajući efekat jeste alkohol.

Dakle, ako planirate veče u društvu uz nekoliko piva, možda bi bilo pametno povremeno ubaciti i čašu vode – kako biste izbegli još goru glavobolju sledećeg jutra, prenosi Metro.