Ne možete je zapravo videti. To je zato što "tačka" Nemo zapravo nije deo kopna. To je nevidljiva tačka u prostranom Južnom okeanu, najudaljenija od bilo kog kopna, u bilo kom pravcu. Drugi polovi nepristupačnosti uključuju Evroazijski pol nepristupačnosti u Kini ili Južni pol nepristupačnosti na Antarktiku – vrlo teško dostupna mesta.

Prilično je udaljena od bilo čega drugog. Tačno 2.688 km u svakom pravcu, da budemo precizni. U Pitkernska ostrva, Moto Nui na Uskršnjim ostrvima i ostrvo Maher na Antarktiku. Ako morate da birate, predlažemo da se uputite ka Uskršnjim ostrvima – ostrvo Ducie je nenaseljeni komad stene dugačak oko 2 km, a Antarktik je, pa, Antarktik.

Zvanično postoji tek 25 godina. Tačka Nemo tehnički nije postojala do 1992. godine – ili ako jeste, nismo je bili svesni. Hrvatsko-kanadski inženjer geodetske struke Hrvoje Lukatela koristio je geosvemirsku kompjutersku tehnologiju da bi je otkrio. Zapravo, Nikada nije bio tamo, već je pomoću tehnologije izračunao tačnu lokaciju. Shvatio je da, pošto je Zemlja trodimenzionalna, najudaljenija okeanska tačka mora biti podjednako udaljena od tri različite obale.

Point Nemo je izvor uzbuđenja za naučnike. Devedesetih godina, misteriozan zvuk detektovan je manje od 1.250 milja istočno od Point Nemo. Taj zvuk, nazvan "Bloop", bio je glasniji od plavog kita, što je dovelo do spekulacija da ga je proizvela neka nepoznata morska neman – i time zaintrigiralo okeanografe. Posle dugog iščekivanja, NOAA (Nacionalna okeanska i atmosferska administracija) je utvrdila da je to zvuk ogromnog ledenog brega koji puca i lomi se.

Ime nije dobila po ribi. Njeno ime je omaž Kapetanu Nemu iz knjige Žila Verna "20.000 milja pod morem", a latinski prevod reči "Nemo" znači "niko", što je prikladno ime za tako usamljeno mesto. Kada su brodovi prošli pored Point Nemo, bili su bliži astronautima na svemirskoj stanici nego drugim ljudima na Zemlji.

Postoje glasine da je to groblje svemirskog otpada. Pošto u blizini nema nikoga, ovo je savršeno mesto za odlaganje starih raketa i satelita. Smatra se da više od 100 penzionisanih svemirskih letelica leži u ovoj oblasti.

Volvo Ocean Race vodi revolucionarna naučna istraživanja u ovom području. Niko ne ide na Point Nemo – ali i zašto bi? Ipak, tokom trke 2017-18 Volvo Ocean Race brodovi prikupljaju uzorke kao deo naučnog programa koji finansira Volvo Cars. Brodovi postavljaju plutače na određenim lokacijama oko Point Nemo, koje će prikupljati ključne podatke za naučnike širom sveta. Dva tima – Turn the Tide on Plastic i AkzoNobel – prikupljaju podatke o mikroplastici kako bi doprineli tekućem istraživanju koje ima za cilj da pruži trenutni uvid u zdravlje okeana na osnovu uzoraka prikupljenih duž staze trke.

Možete otići tamo, ako je to vaša stvar – samo nemojte očekivati suvenirnicu. Ubacite ove koordinate u svoj GPS [45º52.6S, 123º23.6W] i krenite na jedrenje – i zapamtite, kad stignete, imate isto toliko daleko da se vratite do kopna. Nemojte zaboraviti da mašete astronautima!