Sva klinička ispitivanja moraju da uključe kontrolnu grupu. Osobe iz te grupe dobijaju inertnu supstancu, poznatu kao placebo — „lažni“ lek koji ne sadrži aktivnu supstancu. Ako se ispituje određena tableta, kontrolna grupa dobija tabletu identičnog izgleda, ali bez aktivnog sastojka. Ako se testira vakcina, grupa dobija placebo injekciju.

Ipak, postoji zanimljiva pojava da osobe koje uzimaju placebo ponekad primete promene u skladu s onim što očekuju da će se desiti. Mnogi osete poboljšanje simptoma — poznato kao placebo efekat. Međutim, drugi osete neželjene efekte, kakvi se očekuju od leka koji se testira, i oni mogu biti neprijatni.

Ovo se naziva nocebo efekat. Fenomen doživljavanja očekivanih štetnih simptoma bez stvarnog uzroka prvi je identifikovao Volter P. Kenedi još 1961. godine. Sam izraz potiče od latinske reči nocere, što znači „naškoditi“, i prvi put je korišćen za opisivanje štetnih efekata izazvanih placebom.

Psiholog i osnivač organizacije Essentialise Workplace Wellbeing, Li Čembers, za Medical News Today objašnjava:

„Jedno istraživanje definiše nocebo efekat kao neprijatne ili štetne posledice izazvane samim kontekstom lečenja, a ne farmakološkim dejstvom leka.“

Dakle, sam čin uzimanja tablete ili primanja injekcije može izazvati nuspojave, koje nisu posledica supstance koju sadrže. I to se može dogoditi i osobama koje uzimaju propisane lekove, a ne samo u kliničkim ispitivanjima.

Uzroci nocebo efekta

Ako lek nije uzrok neželjenih efekata, zašto se oni onda javljaju? Jedno od objašnjenja može biti proces davanja informisanog pristanka pacijentima.

Naime, lekari moraju detaljno objasniti rizike i koristi terapije, uključujući i moguće nuspojave, kako bi pacijent dao informisani pristanak. Starija istraživanja su pokazala da su ispitanici koji su upozoreni na moguće nuspojave imali veće šanse da ih i zaista iskuse — bez obzira na to da li su uzimali pravi lek ili placebo.

Li Čembers kaže: „Iako je sve to kompleksan splet faktora, u osnovi dobijate negativne efekte jer vam je rečeno da oni mogu da se pojave.“

Profesor neuroznanosti sa Univerziteta u Torinu, dr Fabricio Benedeti, koji se dugo bavi ovom temom, ističe: „Mnoge neželjene reakcije mogu se pripisati nocebo efektu, a ne samom leku.“

Fizički ili psihički uzroci?

Simptomi koje ljudi osećaju su stvarni, ali ako nisu izazvani lekom — šta je onda uzrok? Stručnjaci smatraju da su i psihološki i neurobiološki faktori odgovorni za nocebo efekat.

Psihijatar dr Dejvid A. Meril objašnjava: „Negativna očekivanja se jednostavno ostvare. Ako pacijentu kažete da lek može izazvati pospanost, i on se potom oseti pospano — povezaće to sa lekom.“

Ljudi koji imaju negativna očekivanja često više obraćaju pažnju na simptome i češće ih prijavljuju. Takođe, oni koji pate od anksioznosti i depresije, skloniji su da iskuse nocebo efekat.

Druga važna stvar je uslovljavanje i prethodno iskustvo. Na primer, istraživanje iz 1996. pokazalo je da ljudi crvene, žute i narandžaste tablete povezuju sa stimulansom, a plave i zelene sa sedativom. Ispitanici koji su dobili plavu tabletu češće su prijavljivali pospanost.

Oni koji su ranije imali loša iskustva sa lekovima, češće će i nakon nove terapije prijaviti nuspojave. Isto važi i za bol — očekivanje bola povećava intenzitet bola. Strah i iščekivanje pokreću hemijske procese u telu koji pojačavaju bol.

Dr Meril objašnjava: „Naš mozak može pojačati senzacije kroz povratne petlje koje pokreće strah. To ne znači da bol nije stvaran, već da više signalizira strah nego stvarno oštećenje.“

Uticaj na lečenje

Problem nastaje kada nocebo efekat dovede do prekida terapije ili utiče na rezultate ispitivanja leka. Ako pacijent pripiše neželjene efekte leku koji mu zapravo pomaže — može ga prestati uzimati i tako izgubiti korist od terapije. Previše prijavljenih nuspojava može čak sprečiti lek da dobije dozvolu za upotrebu.

Li Čembers ističe: „Ne želimo da neko prekine terapiju koja mu koristi zbog osećaja da ima negativne efekte. Nocebo efekat povećava broj prijavljenih nuspojava i može dovesti do lošijih zdravstvenih ishoda.“

Neka istraživanja sugerišu da bi smanjenje informacija o nuspojavama moglo da umanji nocebo efekat, ali to otvara etička pitanja. Dr Benedeti kaže: „Generalno, moj odgovor je NE — ne bi trebalo uskraćivati informacije. Međutim, postoji predlog o tzv. 'ovlašćenom izostavljanju', gde pacijent potpisuje pristanak u kome se navodi da će neki podaci biti izostavljeni kako se ne bi ugrozio terapijski ishod. Oko toga se vodi živa debata.“

Jedno istraživanje o antidepresivima pokazalo je da su pacijenti, kada su informisani o nocebo efektu, tražili manje informacija o nuspojavama, a više o tome kako lek funkcioniše. To smanjuje šansu da osete nocebo simptome.

Dr Meril potvrđuje: „Važno je da se edukujete i shvatite da je terapija bezbedna i da signali koje vam telo šalje znače da ste bezbedni, a ne da ste u opasnosti.“

Kako umanjiti nocebo efekat?

Pošto nocebo efekat može uticati na ishod lečenja i uspešnost ispitivanja, važno je da ga prepoznamo i pokušamo da ga umanjimo.

Istraživanja pokazuju da izazivanje placebo efekta može smanjiti nocebo efekat, kao i to da dobro raspoloženje može pomoći. Zanimljivo je i da lekovi u luksuznom pakovanju izazivaju više nocebo simptoma nego isti lek u običnom pakovanju.

Poverenje u osobu koja preporučuje terapiju je ključno. Ako vam lekar koga cenite kaže da je vakcina bezbedna — veća je šansa da mu poverujete, nego ako vam to kaže političar.

Li Čembers dodaje: „Što više verujete nekome, više ćete verovati i onome što vam kaže. Zato je važno da zdravstveni radnici vode računa o rečima koje koriste — način na koji saopštavate poruku zaista je bitan.“

Zaključak je da nocebo efekat ne smemo zanemariti i da lekari moraju biti svesni njegovog uticaja kada razgovaraju sa pacijentima i učesnicima studija. Iako je nocebo efekat stvaran, možemo ga ublažiti.

Dr Meril savetuje: „Ako imate problema sa nuspojavama koje su nesrazmerne očekivanjima, razmislite o traženju pomoći zbog anksioznosti. Ne zato što simptomi nisu stvarni, već upravo zato što ih osećate veoma stvarno.“