Ove mentalne promene dešavaju se tokom celog dana, dok mozak konstantno deli iskustva na pojedinačne događaje koje kasnije možemo razumeti i zapamtiti.

Ali, šta tačno uzrokuje da mozak označi te trenutke kao nova „poglavlja“? Upravo to je ono što nova studija, objavljena u časopisu Current Biology, pokušava da istraži.

Mentalna poglavlja u mozgu

Istraživanje su vodili Kristofer Baldasano, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Kolumbija, i Aleksandra de Soares, bivša članica njegove laboratorije. Tim je želeo da razume šta podstiče mozak da postavi granice oko iskustava, organizujući ih kao zasebne događaje tokom našeg dana.

Istraživači su ispitivali dve glavne mogućnosti: jedna je da su ta mentalna poglavlja izazvana velikim promenama u našem okruženju, kao što je prelazak iz spoljašnjosti u drugo okruženje, recimo restoran.

Druga mogućnost je da naš mozak može biti više vođen unutrašnjim skriptama zasnovanim na prošlim iskustvima i ciljevima, pa čak i značajne promene u okruženju mogu biti ignorisane ako nisu relevantne za naš trenutni fokus.

Fokus istraživanja

Da bi testirali svoju hipotezu, istraživači su kreirali set od 16 audio-narativa, svaki u trajanju od tri do četiri minuta. Priče su se odvijale na jednoj od četiri lokacije (restoran, aerodrom, prodavnica ili sala za predavanja) i pokrivale su četiri socijalne situacije (raskid, prosidbu, poslovni dogovor i romantični sastanak).

Mozak oblikuje poglavlja na osnovu fokusa

Istraživači su otkrili da način na koji mozak organizuje iskustva u zasebne događaje zavisi od onoga na šta je osoba trenutno fokusirana.

Na primer, kada su učesnici slušali priču o prosidbi u restoranu, njihov prefrontalni korteks je obično grupisao priču oko napredovanja prosidbe, vodeći ka željenom odgovoru „da“.

Međutim, kada su učesnici bili zamoljeni da se fokusiraju na druge aspekte – poput narudžbine para – njihov mozak je počeo da deli iskustvo na nova poglavlja na osnovu tih detalja.

Pasivni odgovor mozga

„Želeli smo da osporimo teoriju da su nagle promene u aktivnosti mozga, kada započnemo novo poglavlje u našem danu, uzrokovane samo naglim promenama u svetu – da mozak zapravo ne 'radi' ništa interesantno kada kreira nova poglavlja, već samo pasivno odgovara na promene u čulnim ulazima“, rekao je Baldasano.

„Naše istraživanje je pokazalo da to nije slučaj: mozak, zapravo, aktivno organizuje naša životna iskustva u delove koji su za nas značajni.“

Merenje poglavlja u mozgu

Stručnjaci su merili kako mozak kreira ta poglavlja ispitujući snimke magnetne rezonance kako bi pratili moždanu aktivnost, i tako što su odvojenu grupu učesnika pitali da pritisnu dugme kada osete da je počeo novi deo priče.

Otkrića su pokazala da, u zavisnosti od perspektive koju su učesnici dobili, mozak različito deli priču.

Na primer, osoba koja sluša priču o raskidu na aerodromu može registrovati nova poglavlja kada prođe kroz bezbednosnu kontrolu ili stigne do kapije, ako je zamoljena da se fokusira na specifične detalje aerodroma.

Ali, ako im je pažnja usmerena ka emocionalnoj strani raskida, mozak može registrovati nova poglavlja na osnovu razvoja veze.

Slično, u priči o poslovnom dogovoru u prodavnici, učesnici su mogli da se fokusiraju na faze poslovnog dogovora ili korake kupovine, što je uticalo na to šta je njihov mozak percipirao kao nova poglavlja.

Životna iskustva i sećanja

Istraživače takođe zanima kako ove promenljive perspektive utiču na dugoročno pamćenje. Pitali su učesnike da se prisete što više detalja iz svake priče i još uvek analiziraju te podatke kako bi razumeli kako različite perspektive oblikuju sećanje.

Šire posmatrano, ova studija doprinosi naporima da se razvije sveobuhvatna teorija o tome kako se stvarna iskustva dele u memoriju događaja, sugerišući da prethodno znanje i očekivanja igraju ključnu ulogu u tome kako naš mozak organizuje i priseća se tih događaja.

Značajne priče i matematički modeli

Za Baldasana, ovaj projekat je bio nagrađujuće putovanje. „Praćenje obrazaca aktivnosti u mozgu tokom vremena je veliki izazov koji zahteva upotrebu složenih alata za analizu“, rekao je.

„Korišćenje značajnih priča i matematičkih modela za otkrivanje nečeg novog o kogniciji je upravo vrsta nekonvencionalnog istraživanja u mojoj laboratoriji na koje sam najponosniji i najuzbuđeniji.“

Ova otkrića pružaju uvid u način na koji mozak obrađuje i organizuje naša iskustva, ističući da to nisu samo promene u spoljašnjem svetu koje oblikuju kako percipiramo nove događaje, već i naš unutrašnji fokus, očekivanja i ciljevi.