Ispitanici, njih sto četrdeset i troje, dali su pre i posle sprovođenja studije podatke o svom emocionalnom stanju, te među ostalim osećajima depresije, anksioznosti, straha od propuštanja (FOMO) i usamljenosti, a potom su bili podeljeni u testnu i kontrolnu grupu. Testnoj grupi korišćenje Instagram-a, Snapchat-a i Facebook-a bilo je ograničeno na 10 minuta po aplikaciji na dan, dok su ispitanici iz kontrolne grupe nastavili sa korišćenjem društvenih mreža kao i pre toga. Vreme korišćenja kontrolisano je putem podataka izvučenih iz telefona samih korisnika, a eksperiment je trajao tri nedelje.

Po isteku tog razdoblja ispitanici su ponovno izvestili o svojim osećajima, a studija je potom dobila prilično jasne zaključke. Korišćenje društvenih mreža u manjem opsegu dovodi do manjeg osećaja usamljenosti i depresije, a rezultati su posebno vidljivi kod depresivnijih pojedinaca. Iako su društveni mediji u osnovi stvoreni kako bi korisnici međusobno kontaktirali, negativne osećaje depresije i usamljenosti izaziva činjenica da se na njima često upoređujemo sa drugima – što potom izaziva negativne posledice.

Čak i kontrolna grupa, koja nije morala da oganiči vreme provedeno na društvenim mrežama ali ga je morala nadzirati i prijavljivati, zabeleežila je smanjenje anksioznosti i FOMO efekta.

Autori studije zaključuju kako ne bi trebalo u potpunosti ukinuti korišćenje društvenih mreža za postizanje mentalne dobrobiti, ali smanjenje vremena koje na njima provodimo svakako može doneti pozitivne pomake. "Ostavite telefon i družite se sa ljudima oko vas, i osećaćete se bolje", poručuju oni, a prenose itvesti.