Možda mislite da nemate vremena, ali imate. Počnite sa samo 10 minuta dnevno i zabeležite to u svom kalendaru. Ako ne možete da odvojite 10 minuta za opuštanje, ozbiljno ste preopteretili svoj raspored.

Ovo su efikasne navike koje najopušteniji ljudi praktikuju kako bi smanjili stres:

1. Dovoljno spavaju i odmaraju se

Stručnjaci preporučuju 7 do 9 sati sna. Previše sna takođe može biti štetno. Važno je da prostorija u kojoj spavate bude mračna i tiha.

Elektronski uređaji mogu da ometaju san, zato ih isključite bar sat vremena pre odlaska na spavanje.

Nedavno sam šetala sa prijateljicom koja me je pitala da li dovoljno spavam. Rekla sam da da, a ona je bila iznenađena. Ispričala mi je da ni ona ni njeni prijatelji i porodica ne spavaju dovoljno. Bila sam zatečena.

San je neophodan. Um i telo ga trebaju da bi se regenerisali. Ako ne spavate dovoljno, krajnje je vreme da počnete da radite na svom planu opuštanja. San mora postati prioritet.

2. Smeh i igra su deo njihovog života

Smeh je najbolji lek. Gledajte komedije, smešne video snimke, budite spontani i razigrani.

Deca uvek nalaze vreme za igru – zašto bi se to promenilo kad odrastemo? Kada ste bili dete, igra je bila prioritet. Ne bi trebalo da bude drugačije ni sada.

Kada ste poslednji put posmatrali svet dečjim očima? Često unapred odlučujemo da nešto neće biti zabavno ili da nam se neko neće dopasti, a to uglavnom dolazi iz prošlih negativnih iskustava.

3. Redovno vežbaju

Umerena fizička aktivnost poboljšava i emocionalno i fizičko zdravlje. Podstiče lučenje endorfina, pružajući prirodan osećaj sreće. Takođe pomaže da odmorite um ako provodite mnogo vremena za računarom.

Vežbanje takođe poboljšava kvalitet sna. Možete šetati, vežbati jogu ili se upisati na grupni trening. Važno je da pronađete aktivnost u kojoj uživate. Možete je praktikovati sami ili s prijateljem.

Ne morate se izlagati ekstremnim naporima. Ako dođe do povrede, izgubićete motivaciju za vežbanje. Ključ je u doslednosti i jednostavnosti.

4. Slušaju svoj unutrašnji glas

To znači oslanjanje na intuiciju. U brzom ritmu života lako je ignorisati sopstveni unutrašnji glas i osloniti se isključivo na mišljenja drugih.

Što ste pod većim stresom, to je verovatnije da ćete zanemariti sopstvene instinkte.

Svaki put kada donesem lošu odluku, shvatim da prethodno nisam poslušala sebe. Vi znate šta je najbolje za vas i sposobni ste da donesete dobre odluke.

Počnite da vodite dnevnik, postavljajte sebi pitanja i pratite odgovore koji dolaze iznutra.

5. Praktikuju svesnost (mindfulness)

Ovo je oblik meditacije koji uključuje vežbe disanja. Možete početi sa samo 10 minuta dnevno.

Svesnost je korisna čak i kada ne osećate stres. Što je češće praktikujete, to ćete se bolje osećati. Američko psihološko udruženje otkrilo je da redovna praksa svesnosti smanjuje simptome anksioznosti i depresije.

6. Hrane svoje telo nutritivno bogatom hranom

Ishrana utiče na raspoloženje. Izbegavajte hranu bogatu šećerima i brzu hranu, jer ne sadrže dovoljno korisnih nutrijenata.

Jedite što više lisnatog povrća i voća – mogu biti deo obroka ili zdrav međuobrok.

Obogatite jelovnik nemasnim proteinima i zdravim mastima, poput maslinovog ulja ili avokada, jer pomažu da se duže osećate siti.

Ugljeni hidrati su dozvoljeni, ali birajte integralne varijante, poput hleba od celog zrna, umesto belog hleba.

7. Okružuju se pozitivnim ljudima

Napravite listu pet osoba sa kojima provodite najviše vremena. Jesu li oni podrška u vašem životu? Imaju li pozitivan stav ili su stalno negativni?

Ljudi kojima ste okruženi direktno utiču na vaše emocionalno zdravlje. Oni ne bi trebalo da budu izvor dodatnog stresa.

Birajte društvo koje je optimistično i podržavajuće. Ako je potrebno, radite na uspostavljanju kvalitetne mreže podrške.