Trend "bodi positivity" je olakšao mlađim generacijama da prihvate svoje telo, ali debljanje je i dalje zdravstveni problem. Naime, nutricionistkinja Kim Pirson ističe da sve generacije imaju slične probleme, a to je sklonost debljanju, uz sledeće navike na koje svako treba da obrati pažnju.

- Dolaze mi mnogi obrazovani, inteligentni ljudi koji se bore sa kilažom. Ne radi se samo o tome kako ljudi izgledaju, već o dugoročnim posledicama na njihovo zdravlje – rekla je nutricionistkinja.

Identifikovanje osnovnog uzroka viška kilograma je njen prvi cilj. Ali razlozi mogu da budu medicinski, kao što je slaba funkcija štitne žlezde ili menopauza. Međutim, često je psihološka strana odnosa ljudi prema hrani ono što Pirson ističe kao problem. Njen posao je da utiče na svoje klijente tako da shvate posledice određenih obrazaca u njihovim svakodnevnim navikama u ishrani.

Hrana kao povremena poslastica

Lako je pomisliti da je to samo povremena poslastica, ali često nije tako retka. Pre dolaska u kliniku na prve konsultacije, Pirson traži od klijenata da popune upitnik koji uključuje petodnevni dnevnik hrane.

- Ovo može da bude prosvetljujuće iskustvo. Kada ljudi zapišu sve što zapravo jedu, često otkriju da se navike za koje su mislili da su povremene dešavaju mnogo češće. Na primer, nije neobično da naši klijenti otkriju da jedu kroasane češće nego što misle – navela je Pirson.

Dizajnirani smo da uživamo u hrani, ali previše poslastica izaziva skokove šećera u krvi, što na kraju može da dovede do dijabetesa tipa 2.

Zato treba da znate šta pokreće želju za zadovoljstvom, da li je u pitanju nagrada, navika ili kancelarijska dosada u 15 časova, podseća ona.

- Ako je posle večere konzumirate nekoliko pločica crne čokolade, to je verovatno ok. Ali ako je u pitanju komad torte sa 10 kašičica šećera, nije dobra ideja da jedete tako nešto svaki dan – objašnjava nutricionistkinja.​

Hrana kao nagrada za uspeh

Ovaj ritual je uobičajen.

– Žene često daju mnogo od sebe drugima – poslu, deci – dok muškarci mogu da budu bolji u postavljanju granica. Posledice su da se žene mogu da postanu iscrpljene i onda koriste hranu - ili vino - da to nadoknade - rekla je ona.

Posle napornog dana, žongliranja sa decom i poslom, iskušenje je da legnete na kauč uz čašu vina.

- Ovo je ideja "U redu, sada je moje vreme". Dajući mnogo od sebe — bilo da radite, porodici ili samo životu uopšte — možete stvoriti osećaj da zaslužujete nagradu. Mnogi od nas su kao deca bili nagrađeni hranom, stečući ovu naviku rano u životu – rekla je ona.

Važno je raditi sa klijentima na podizanju svesti o ovim vrstama navika.

Ona ih podstiče da ispitaju kako koriste hranu mimo nutritivnih i energetskih potreba, a zatim pitaju, da li su hrana i piće nagrada, postoji li bolji način da se postigne isti cilj.

- Ne želim da zagorčavam živote ljudima. Zaista verujem da će oslanjanje na snagu volje funkcionisati samo kratkoročno. Radi se o pronalaženju načina da odvojimo vreme i da se nagradimo na način koji ne uključuje vino ili tortu - ona ​​navodi i predlaže druge načine samonagrađivanja, kao što je odlazak u spa centar, na masažu i slično.​

Prekomerno brojanje kalorija

Imati kuhinju punu brze hrane i opsednutost unosom kalorija je greška koju Pirson često vidi. Iako je važno da budemo svesni koliko jedemo, daleko je važnije odakle dolaze te kalorije.

- To je stari školski pristup. Vaganje hrane je samo jedan od načina da se otkrije njen kvalitet. Danas imamo mnogo lake hrane koja nas jednostavno neće nahraniti – rekla je ona.

Kada ne unosimo dovoljno proteina i umesto toga baziramo svoje obroke na skrobnim ugljenim hidratima, to može da dovede do fluktuacija šećera u krvi. A to može opet da dovede do prekomerne gladi i žudnje za skrobnom ili slatkom hranom. Pristup samo brojanju kalorija koje smo uneli u telo nije potpun.

- Objašnjavam ljudima da imamo višestruke potrebe za proteinima i mastima u organizmu. Proteini su potrebni za naše ćelije kože, mišiće i naš imuni sistem. Što se tiče masti, svaka ćelijska membrana je napravljena od masti, upozorila je ona.

Međutim, svarljivi ugljeni hidrati se koriste samo kao energija.

– Mnogo je lakše prekomerno konzumirati ugljene hidrate i skladištiti ih kao mast za kasniju upotrebu, dok proteini i masti imaju više strukturalne uloge, pa će se koristiti za druge stvari osim za obezbeđivanje energije. Dobijanje pravih makronutrijenata važnije je od toga koliko jedete, rekla je ona.

Pirson kaže da ima klijente koji unose malo kalorija i mnogo vežbaju, a to aktivira toliko kortizola u njihovom telu da skladišti masno tkivo.

- Znala sam da kažem klijentima da jedu pravilnije slobodno i da vežbaju manje, da se fokusiraju na blage i opuštajuće aktivnosti. Tako su smršali – objasnila je ona.

Konzumacija preterane količine voća

Iako je voće veoma popularno, smatramo ga podjednako važnim kao i povrće. Ali to nije tako.

- Neki ljudi uopšte ne bi trebalo da jedu voće. Ljudi sa dijabetesom tipa 2 nikako ne bi trebalo da jedu voće zbog količine šećera koju voće sadrži – navela je ona.

Pirson nudi slične savete klijentima na privremenoj ketogenoj dijeti. Međutim, takođe treba da znate da ljudi različito reaguju na ugljene hidrate.

- Jedna stvar koju više radimo u klinici je DNK testiranje, ali do sličnih zaključaka o osetljivosti na ugljene hidrate možete doći i uz pomoć kontinuiranog monitora glukoze - ističe ona.

Takođe treba da znate da su voćni sokovi i suvo voće takođe puni šećera. Opcije sa niskim sadržajem šećera uključuju bobice, kokos i grejpfrut. Ipak, Pirson kaže da ih je najbolje konzumirati posle obroka, kako bi se sprečio skok šećera u krvi.

Jedite hranu koja je označena kao „zdrava“

Ako još uvek tražite opcije sa niskim sadržajem masti u supermarketu, vreme je da prestanete. Masti igraju važnu ulogu u našem osećaju sitosti.

- Mast ima dobar ukus. Želim da moji klijenti konzumiraju obrok koji ima smisla, koji je hranljiv i pomaže u gubitku kilograma - kaže Pirson.

Ona razlikuje fizičku punoću i osećaj sitosti.

- Ako vam obrok nije bio tako ukusan, onda ćete tražiti nešto više, ma koliko da ste siti. Čvrsto verujem da zdrava hrana mora da bude ukusna, a to sprečava želju da se nastavi sa konzumacijom - objasnila je ona.

Zbog toga skromna salata nikada nije dobra ideja za dijetu.

- Važno je da unosite proteine i zdrave masti.

Kao problem ističe i oznaku "bez dodatog šećera". Naime, to može rezultirati konzumiranjem hrane koja je naizgled zdrava, a zapravo je bogata šećerom.

- Mnogo je namirnica koje se reklamiraju kao zdrave opcije, ali nikako ne pomažu u kontroli težine - kaže Pirson.

Granola, voćni sokovi, neki jogurti i sušeno voće su iznenađujuće bogati šećerom. Urme, na primer, sadrže oko 70 odsto šećera - i nije važno koji je to "prirodni šećer" - telo ne može da uoči razliku, a previše jedemo nije dobro za nas, objasnila je ona.

Jedete i kada niste gladni

Jedemo iz mnogo razloga osim prave gladi: stres, usamljenost, dosada ili jednostavno da bismo se nagradili nakon dugog dana. Ovo, upozorava Pirson, može ugroziti vaše zdravlje i kontrolu težine.

„Radimo sa klijentima da identifikujemo njihove okidače i pronađemo zdravije načine da se samoumirimo“, kaže ona.

Primetila je da mnogi ljudi imaju averziju prema osećaju gladi, posebno roditelji koji su zabrinuti za svoju decu.

- Stalno ih pitaju: "Jeste li gladni? Evo, užine." I onda se iznenade kada njihovo dete ne želi ništa da jede u vreme večere – izjavila je ona.

Iako Pirsonova ne želi da bilo ko gladuje ili potiskuje glad, ona kaže da moramo da priznamo da je to normalan osećaj.

- Prirodno je da osećamo glad da bismo znali kada je našem telu potrebna hrana. Stalni unos hrane nije način na koji ljudi treba da jedu, istakla je ona.

Ona krivi način na koji nam se plasira vreme za užinu, ideju da treba da napravimo pauzu i napunimo gorivo.

Njeno rešenje je da dogovarate redovne obroke sa klijentima, a vreme koje vama odgovara biće drugačije od vremena drugih. Možda ćete želeti doručak prvo ujutru, dok neki ljudi nisu gladni do 11 sati.

Prebrzo jedenje može da znači da stomak nema vremena da signalizira mozgu da je pun, što dovodi do toga da jedemo dok nismo siti.

Pirson uči svoje klijente da polako žvaću zalogaj, sve dok ne postane gladak i bez grudvica.

- Možda će biti potrebno neko vreme da se naviknete na ovo, ali posle nekog vremena to će postati normalno. Neki ljudi smatraju da je od pomoći da prebroje zalogaje za početak. 

Pažljivija konyumacija hrane je neophodna da bismo razumeli kada smo siti. Iako, objašnjava Pirson, neki ljudi imaju prirodni nedostatak u svom LEPR genu, koji ih upućuje da naprave protein koji se zove leptinski receptor, uključen u regulaciju težine.

- Ako ovi ljudi zaista jedu svesno, vide kada dođu u stanje sitosti. Reč je i o određivanju optimalne veličine porcije za svaku osobu, piše msn.