Ne brinite – istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da nije tako teško komunicirati sa mačkama. Sve što treba da uradite jeste da im se više smeškate. Ne na ljudski način, pokazujući zube, već na način karakterističan za mačke – sužavanjem očiju i sporim treptanjem.

Posmatrajući interakcije između ljudi i mačaka, naučnici su potvrdili da ovaj izraz lica podstiče mačke, kako one koje vas već poznaju, tako i nepoznate, da priđu i budu otvorenije za komunikaciju.

– Kao neko ko proučava ponašanje životinja i istovremeno je vlasnik mačaka, sjajno je potvrditi da mačke i ljudi zaista mogu komunicirati na ovaj način – izjavila je psihološkinja Karen Mekomb sa Univerziteta u Saseksu.

– Mnogi vlasnici su već sumnjali u to, ali sada imamo i naučne dokaze – dodala je.

Ako ste ikada proveli vreme sa mačkom, sigurno ste primetili njen izraz lica sa poluzatvorenim očima, često praćen sporim treptanjem. Ova mimika podseća na ljudski osmeh i obično se javlja kada je mačka opuštena i zadovoljna. To se može smatrati svojevrsnim „mačjim osmehom“.

Vlasnici mačaka su dugo verovali da i ljudi mogu koristiti ovu tehniku da bi mačkama signalizirali prijateljske namere. Da bi to ispitali, tim psihologa sproveo je dva eksperimenta kako bi utvrdio da li se ponašanje mačaka menja kada im ljudi upućuju spore treptaje.

U prvom eksperimentu vlasnici su polako treptali svojim mačkama dok su ih posmatrale. Istraživači su analizirali reakcije 21 mačke iz 14 različitih domaćinstava. Rezultati su pokazali da su mačke imale veću verovatnoću da uzvrate treptajem nakon što su im vlasnici prvi trepnuli, u poređenju sa situacijom kada nije bilo nikakve interakcije.

U drugom eksperimentu učestvovale su 24 mačke iz osam domaćinstava, ali su ovaj put umesto vlasnika treptali istraživači, koji ranije nisu imali kontakt sa tim mačkama. Za kontrolnu grupu, istraživači su mačke posmatrali bez treptanja.

Rezultati su pokazali da su mačke bile sklonije da uzvrate treptaj i da priđu ispruženoj ruci istraživača nakon što su im ovi uputili polagani treptaj.

– Ovo istraživanje je prvo koje je eksperimentalno ispitalo ulogu sporog treptanja u komunikaciji između mačaka i ljudi – navela je Mekomb.

– Ovo možete isprobati i sami, kod kuće sa svojom mačkom ili sa mačkama koje sretnete napolju. To je sjajan način da ojačate vezu sa mačkom. Pokušajte da suzite oči, kao kada se opušteno smeškate, a zatim ih polako zatvorite na nekoliko sekundi. Videćete da će vam mačka uzvratiti na isti način i tako možete započeti neku vrstu razgovora – dodala je.

Iako psi često deluju daleko srdačnije od mačaka, ljubitelji mačaka znaju da ove životinje nisu toliko ravnodušne koliko se čini. Poslednjih godina istraživanja su pokazala da su mačke mnogo povezanije sa svojim vlasnicima nego što se ranije mislilo i da ih poređenje sa psima zapravo ne prikazuje u pravom svetlu.

Na primer, mačke često uzvraćaju naklonost ljudima koji im se blagonaklono obraćaju, pa ako vam se čini da vas mačka ignoriše, možda je problem u vama, a ne u njoj. Takođe, mačke mogu prepoznati svoje ime (iako često odluče da ga ignorišu), a sposobne su da prepoznaju emocije svojih vlasnika, posebno kada su tužni.

Još uvek nije sasvim jasno zašto mačke koriste sporo treptanje u interakciji sa ljudima. Neki naučnici smatraju da je to način da signaliziraju prijateljske namere, budući da mačke neprekidno zurenje doživljavaju kao pretnju. S druge strane, moguće je da su ovu gestikulaciju razvile upravo zato što ljudi na nju reaguju pozitivno.

Bez obzira na razlog, ovo otkriće može pomoći ljudima da stvore bolji odnos sa svojim mačkama i poboljšaju njihovu emocionalnu dobrobit – ne samo kod kuće, već i u potencijalno stresnim okruženjima, poput veterinarskih ordinacija i azila.

– Razumevanje pozitivnih načina interakcije između ljudi i mačaka može poboljšati opštu svest o njima, unaprediti njihovu dobrobit i proširiti naše znanje o društvenim sposobnostima ove, i dalje nedovoljno proučene, vrste – zaključila je psihološkinja Tasmin Hamfri sa Univerziteta u Saseksu.

Dakle, hoćete li probati odmah?

Istraživanje je objavljeno u časopisu Scientific Reports.