Naučnici su nedavno otkrili 14 gena povezanih sa mršavljenjem, koji mogu da utiču na to koliko će pojedinci gubiti na težini kao odgovor na fizičku aktivnost. Istraživači sa Univerziteta Eseks i Univerziteta Anglija Raskin u Velikoj Britaniji angažovali su 38 volontera starosti između 23 i 40 godina, podeljenih u kontrolnu i grupu za vežbanje, koja je tri puta nedeljno trčala 20 do 30 minuta tokom nekoliko meseci.

„Hipoteza je bila da bi osam nedelja izdržljivosti moglo da smanji telesnu masu, ali bi učesnici napredovali različitom brzinom, što bi se delimično moglo objasniti njihovim genetskim razlikama“, naveli su istraživači u svojoj studiji.

Očekivano, oni koji su učestvovali u programu trčanja smršali su, ali su razlike u gubitku težine bile značajne i nisu se mogle pripisati samo razlikama u treningu. Kroz DNK testiranje, istraživači su tražili varijante gena koje su bile prisutnije kod onih koji su izgubili veću količinu kilograma.

Tim je uspeo da identifikuje varijante u 14 specifičnih gena povezanih sa većim gubitkom težine: učesnici sa većinom ovih varijanti izgubili su prosečno 5 kilograma, u poređenju sa prosečnih 2 kilograma kod onih koji su imali manje ili nijedan od ovih markera u DNK.

Jedan od gena koji su naučnici izdvojili je PPARGC1A, odgovoran za protein PGC-1-a. Ovaj gen je prisutan kod volontera koji su najviše smršali i povezan je sa načinom na koji naše ćelije procesuiraju i upravljaju energijom. Analiza je pokazala da kombinacija ovih genetskih varijanti sa treningom predviđa 62 odsto varijacije u gubitku težine u grupi koja je vežbala. U kombinaciji sa prethodnim studijama koje su povezale genetske faktore sa mršavljenjem, ovo istraživanje naglašava da je održavanje zdrave telesne težine proces koji se razlikuje kod svakoga i može zahtevati prilagođene pristupe.

„Nalazi ove studije potvrđuju značaj i potencijalnu primenu genetike u vežbanju i upravljanju telesnom težinom“, pišu istraživači.

„Kao što je primećeno, ljudski genom igra ključnu ulogu i ima mnogo interakcija sa odgovorima i adaptacijama na fizičku aktivnost.“

To ne znači da postoji neka čarobna formula za gubitak kilograma u našim genima. Istraživači naglašavaju da su potrebni trud i akcija zajedno sa genetikom da bi se telesna težina održala.

Ipak, genetika može uticati na efikasnost vežbanja, što bi moglo doprineti razvoju personalizovanih programa mršavljenja.

Pored toga, vežbanje obično ima brojne zdravstvene koristi. Zanimljivo je da pet „mršavih gena“ identifikovanih u ovoj studiji igra ulogu u inteligenciji i/ili mentalnom zdravlju, uključujući depresiju. Postoji veza između depresije i gojaznosti, a istraživanja nagoveštavaju zajedničke biološke uzroke. Iako je ova povezanost složena, istraživanja pokazuju snažan genetski uticaj. „Ova studija je istakla neke važne gene povezane sa gubitkom težine, ali važno je zapamtiti da ti geni neće delovati bez vežbanja i promena načina života jer su međusobno povezani“, kaže Henry Chung, stručnjak za fizičku aktivnost sa Univerziteta Eseks.

„Bez intervencije, oni neće pokazati svoj pravi potencijal, i tada nije važno koje gene imate.“

Istraživanje je objavljeno u časopisu Research Quarterly for Exercise and Sport.