Kao što naš portal 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji sa svojim čitaocima gradi uzajamni odnos pun poštovanja, tako je Naxi radio tokom prethodnih 26 godina, korak po korak, kroz viziju jedne hrabre žene, postao pre svega iskren prijatelj svojih slušalaca, a onda i medij kome se veruje i koji je svojim kvalitetom stekao veliki ugled i kredibilitet. Iako su joj mnogi predviđali neuspeh, ta hrabra i uvek nasmejana žena je do danas ostvarila sve svoje snove i dokazala da u životu treba slušati samo svoje srce. Ime joj je Maja Rakovic, a za njen i uspeh njenog radija je zaslužna jedna stvar – nikada se nije odrekla vere da radio ima dušu i svima je pokazala da je to istina. Na današnji dan, njen Naxi slavi 26. rođendan, a Maja se u iskrenoj i emotivnoj priči koja je pred vama, priseća svega što je od 29. novembra 1994. godine, kada se sa frekvencije Naxija začula prva pesma „Malo pojačaj radio“, Zdravka Čolića, obeležilo njen put, život, uspeh i etar.

Kako danas, posle 26 godina, opisujete magiju radija? Šta se, u tom smislu, nikada ne menja kada je ovaj medij u pitanju?

Magija radija je konstanta koju uvek nosim u sebi i čini je osećaj ljubavi koji imamo svi mi koji volimo radio. Ne menja se i divan, prijateljski odnos među nama koji smo svakog dana na radiju, ali i između nas i slušalaca. Stalno je prisutan i osećaj da smo jedna porodica, da se za radio sve mora učiniti. Strast, optimizam i smeh uvek su u nama koji radimo na radiju, trudeći se da svakog dana pripremimo najbolji program za naše slušaoce. S druge strane, srećna sam što imam privilegiju da vodim Naxi radio i što tu radost delim sa svojim zaposlenima, ali i sa svima koji nas slušaju već dvadeset šest godina. Tajna radija se može definisati kao večita zaljubljenost u njega. To je osećaj koji u meni traje sve ove godine i izražava se kroz borbu za radio u svakom smislu, želju da se uvek ide napred, da se probaju nove stvari i sprovedu u delo neke inovativne ideje. Neopisiv je osećaj ponosa i sreće kada negde, sasvim slučajno i neplanirano, čujem Naxi. To je dokaz da ga ljudi slušaju i vole. 

Šta je ono najlepše što vam je radio u životu doneo?

Radio je vremenom postao deo moje ličnosti, mog života i moje stvarnosti. Doneo mi je najlepše trenutke, pružio mi sreću da radim ono što volim. Svakog jutra nasmejana odlazim na posao, a to je najvažnije i najvrednije. Godine su prošle, ali ta ljubav i zaljubljenost u radio traju i dan-danas.

Kada se osvrnete na početak, koliko je bilo neizvesno i rizično upustiti se u takvu priču, u vrlo teškim godinama, a šta vam je govorilo da je to prava odluka i vaš jedini put?

Često pričam o tome kako sam odlučila da otvorim radio i koliko je to bilo neizvesno i rizično devedesetih godina. Ostavila sam državnu službu gde sam bila cenjena, i gde sam izdala mnogo knjiga. Ipak, srce me je vuklo da pođem svojim putem i ostvarim svoj san. Nikada, ali baš nikada nisam prestala da mislim da je to prava odluka, da je radio moj život. Čovek na svom putu često nailazi na teren koji nije lako savladati, ali uvek se nađe način da se sve to prevaziđe. Pred nama su bile mnoge prepreke, ali uspeli smo da ih prebrodimo.

(Foto: Promo/Andreja Damnjanović)

Koliko hrabrosti i odlučnosti je bilo potrebno za takve prelomne trenutke u životu i koja vaša osobina vam je najviše pomogla da istrajete?

Trebalo je imati hrabrosti i biti snažan u trenutku kada sam donela odluku da započnem sopstveni biznis. Iskreno, bilo je mnogo onih koji su pokušali da me odgovore pričajući mi da je sve to jako neizvesno, da kao žena neću uspeti. Duboko me je vređalo kada su mi govorili da sam isuviše emotivna i da je to razlog zbog kog ću propasti. U ceo projekat sam se upustila vrlo hrabro, ne obazirući se na tuđa mišljenja. Pokazalo se da sam učinila dobro za sve, i za svoju porodicu, i za svoje zaposlene, ali i za sve naše prijatelje, saradnike i slušaoce. Istina je da sve ovo nije bila avantura, već smo od samog početka imali jasan cilj i viziju. S druge strane, postojala je ogromna doza neizvesnosti. Ako me pitate koja osobina je bila presudna, na prvom mestu je upornost, želja za novim znanjima i beskrajni optimizam. Na taj način koračam kroz život, jako ponosna na Naxi i stvarno mogu da kažem da sam ostvarila svoj san. A kada govorite o svojim snovima i znate da su se ostvarili, stvarno nema veće sreće.

Šta je bilo najteže tokom svih ovih godina? U kojim momentima je tišina obuzela etar i ugasila mikrofone, a kako ste nastavili dalje i stvorili jednu od najslušanijih radio-stanica u regionu?

Tokom devedesetih godina naš radio je zatvaran jer je bio previše otvoren i iskren, a tadašnjoj vlasti to nije odgovaralo, pa su mnoge radio-stanice prošle kroz istu agoniju. To su bili najteži trenuci u mom životu. Sećam se da je ceo tim plakao kada je zavladala ta teška tišina. Ipak, na razne načine smo uspevali da prevaziđemo te dane i ponovo otvorimo etar. To su bili momenti ogromne sreće i velike pobede. Umela sam da onima kojima smo smetali, objašnjavam vrednost svake pesme i čini mi se da sam uspevala u tome. Moja upornost je dovela do toga da su mi ljudi verovali. Tako je naša radio-stanica postala jedna od najslušanijih u regionu. Ponosna sam na to što se Naxi sluša svuda gde ima naših ljudi, jer ih podseća na njihovu zemlju i budi najlepše uspomene i emocije, a to i jeste zadatak radija – da budi emociju u ljudima. Još jedan težak momenat je bio kada smo, 2003. godine, očekivali dozvolu za rad, za koju je u Beogradu konkurisalo više od 96 stanica. Znali smo koliko smo poznati, ali su strah i neizvesnost bili veliki, jer je bilo uticaja sa svih strana. Ta bespomoćnost je na mene jako uticala. Nikada neću zaboraviti trenutak kada smo dobili dozvolu. Bilo je kasno veče kada mi je jedan od saradnika javio da je objavljen spisak i da smo na njemu. Ne mogu da vam prepričam kolika je to bila sreća i koliko dana nakon toga smo slavili. Tada sam shvatila koliko ljudi vole radio. Dolazili su kod nas, donosili nam kolače, torte, cveće, želeli da nas zagrle i radovali se zajedno sa nama što ćemo nastaviti da trajemo.

Uvek nosite osmeh, stekli ste ugled, vaša radio-stanica je danas institucija, ali ona koja ima dušu i neguje prave vrednosti. Šta je osnov vašeg uspeha?

Sigurno je temelj uspeha upornost, odličan kontakt sa slušaocima i izuzetno dobar tim. Osnov mog ličnog uspeha je i porodica kojom se ponosim. Hvala vam što kažete da naš radio ima dušu, to sam i sama govorila od prvog dana. Verujem da to osećaju i svi ljudi koji slušaju Naxi i koji nam uzvraćaju istom emocijom.

(Foto: Promo/Andreja Damnjanović)

Jeste li nekada verovali u onu dečju priču da u radiju žive „mali ljudi“? Dozvolite li danas sebi takvu iluziju i koliko je ona važna?

Oduvek sam volela priču o „malim ljudima“ koji govore iz radija i to mi se veoma dopadalo, posebno što sam žena koja mnogo voli bajke. Ne samo kao dete, nego ih i sada, kao odrasla, obožavam. Verujem u njih, i priča našeg radija je zaista bajkovita, jer u jednoj kući na Bežanijskoj kosi radi jedna velika grupa ljudi, koja svoj trud i talenat svakodnevno, svakog časa ulaže u kvalitet radija. Oni su magija naše radijske bajke. Deo te bajke su i moja deca, koja su svoje srce, emocije i život posvetili radiju. To smatram jednim od svojih najvećih životnih uspeha.

Nekada ste i sami radili kao voditelj. Bili ste glas nad gradom. Kakva iskustva nosite iz tog perioda i koliko vas je to odredilo?

Sedamnaest godina sam imala svoju emisiju „Pod mostovima snova“, koja je bila odraz moje duše. Čitala sam stihove, pričala o putovanjima, često imala goste, pesnike i poznate šansonjere, i bila veoma srećna što su ljudi voleli tu emisiju i što i dan-danas, deset godina od kada je nema, neki prepoznaju moj glas. Vrlo često, pogotovo taksisti pitaju zašto je više ne radim. Onda se našalim i kažem da je glavna i odgovorna urednica tako odlučila. Zapravo, u jednom trenutku se promenio format radija u skladu sa vremenom, pa je ta emisija postala deo istorije Naxi radija. Zaista je bilo divno biti glas iznad Beograda.

Radio nas budi, sa nama je tokom celog dana, uveče nas smiruje. Kako je Naxi postao deo mnogih porodica i domova i prijatelj svojih slušalaca?

Radio je prijatelj, to sam oduvek govorila. Možda bih dodala i da je najbolji prijatelj, jer se sa njim budite. Čak i kada nije sve dobro, on će vas umiriti pravim informacijama, ali i divnom muzikom i nekom lepom pričom. Tokom dana, bez obzira na to da li je lepo ili ružno vreme, da li su problemi veliki, i možda vam se čini da ne možete da ih rešite, radio je tu da pomogne, da umiri, da pruži optimizam. Slušati radio uveče je sasvim posebno iskustvo. On vas smiruje i donosi lepe snove. Tako je Naxi radio postao deo mnogih porodica, i do danas ostao najbolji prijatelj svojih slušalaca. Mislim da je izuzetno važno slati pozitivne poruke, ljubav i toplinu ljudima. To će se osetiti kroz neku lepu pesmu koja će nas podsetiti na divne uspomene, pomoći će nam i utešiti nas u teškim godinama, a posebno sada, u doba pandemije. Radio se nikada nije više slušao nego danas, što mi je jako drago, jer mi šaljemo upravo poruke optimizma, uz pesme koje pokreću ljude i ne daju im da se predaju problemima. Na programu Naxi radija, posebno u ovim danima, izabrali smo pesme kojima vraćamo nadu, a to je najvažnije u ovom trenutku.

(Foto: Promo/Andreja Damnjanović)


Sa pojavom interneta, širenjem televizije i drugih medija na mnogim nivoima, kao i društvenih mreža, verovalo se da radio polako nestaje i odlazi u zaborav. Srećom, to se nije dogodilo. Šta je spasilo radio?

Sada je potpuno jasno da radio nijednog trenutka nije bio u krizi, i da su priče o tome da će nestati bile netačna predviđanja. Sa pojavom interneta radio je samo dobio, sada je mnogo više platformi na kojima se sluša. Slušamo ga na televiziji i mobilnim telefonima, a uz društvene mreže dobio je jednu novu dimenziju i mogućnost za još bolju komunikaciju sa slušaocima. Ovo pitanje bih zapravo postavila potpuno drugačije, i u tom smislu odgovorila da je radio, kao najstariji, pomogao svih medijima koji su mlađi od njega da se prošire i uspešno rade. Sada je dostupniji nego ikada i beleži najveću slušanost u svojoj istoriji.

Kako vidite budućnost radija, a kako budućnost Naxija?

Rekla sam na početku da sam veliki optimista, dodala bih i realni otpimista. Naxi radio će rasti svakog dana sve više i više, s posebnom pažnjom usmerenom ka tome da voditelji ostanu najbolji prijatelji svojih slušalaca i da muzika bude baš ona koju naši slušaoci vole. Naša grupacija sada se jako širi. Odavno smo prisutni onlajn kroz Naxi digital, sa dvadeset četiri digitalne radio stanice koje možete slušati preko Naxi aplikacije, uz to imamo razvijen Naxi portal i platformu Naxi kamere. Deo našeg medijskog sistema su još tri beogradske radio-stanice, kao i mreža radio-stanica Naxi Nacional. Budućnost je u stvaranju još digitalnih radio-stanica i umrežavanju sa kolegama iz celog regiona. Vidim samo svetlu budućnost radija, uz mnogo prilika za rast i razvoj.

(Foto: Promo/Andreja Damnjanović)

Koja pesma može da opiše vas i vaš život, a koja 26 godina Naxi radija?

U ovom trenutku ne vidim nijednu pesmu koja opisuje mene i moj život, ali postoje mnoge koje mi ulepšavaju život i asociraciju me na drage uspomene. Neke od njih su „Zagrli me“, „Cesarica“, „Tajna vještina“, „Dođi“… Pesma koja opisuje 26 godina Naxi radija je „Malo pojačaj radio“, jer se upravo ona prva čula sa naše frekvencije, 29. novembra 1994. godine. Uz to, Naxi bih opisala i pesmom „Pokreni me“.

Izvor:24sedam.rs
Autor: Dejan Ćirić