Dušan Pejčić je učitelj iz Beograda sa bogatim iskustvom u radu sa decom, koje traje već 37 godina. Pored predanog rada u prosveti, posvećen je i pisanju knjiga za najmlađe. Do sada je objavio osam knjiga, među kojima se ističu serijali „Muški dnevnik“ i „Pesak i zvezde“.

Njegov roman „Muški dnevnik“ osvojio je prestižnu nagradu „Dositejevo pero“, dok je priča „Glista za Jelenu“ nagrađena prvom nagradom „Sigridrug“ na Festivalu dečje monodrame. Pejčić je takođe autor i realizator više od 3000 edukativnih i zabavno-rekreativnih programa za decu.

Sarađivao je s dečijim časopisom „Vitez“ i bio koautor i voditelj emisije „Zemlja igračaka“. Njegov angažman se proširio i na dečije kampove, gde od 2017. godine osmišljava programe i drži radionice. Takođe je licencirani instruktor programa Soroban – mentalna aritmetika.

Trenutno radi u Osnovnoj školi „Miloš Crnjanski“, gde svojim znanjem i iskustvom inspiriše nove generacije učenika.

Na pitanje šta ga je motivisalo da svoje priče pretvori u podkast, Dušan je odgovorio da je to svakako sjajna prilika da lepe reči i priče dosegnu do dece, na nov i savremen način.

- Stvorena je mogućnost da savremena tehnologija bude stavljena u službu širenja kulture čitanja knjiga i slušanja zanimljivih priča. Ipak, ništa ne može zameniti vrednost koju ima „knjiga u ruci“ deteta, ali ovaj projekat je vredan pokušaj da se deca zainteresuju i požele da neke slične zanimljive priče pronađu i u knjigama - rekao je Dušan na početku razgovora.

On je pojasnio da ove priče motivišu decu na promišljanje, koje nastaje u trenutku kada priča biva prekinuta, baš u momentu kada treba saznati „šta se to zapravo desilo?“. Iz dečijeg ugla poimanja sveta koji nas okružuje, zasnovanom na iskustvenom učenju, deca dolaze do neverovatno maštovitih odgovora i rešenja. Samim promišljanjem i slobodom koju imaju u tome, svaki odgovor je vrlo vredan, pa čak i kada nije tačan.

Foto: Bigstock, HalfPoint/Ilustracija

Dodao i je da inspiraciju pronalazi u učionici, odnosno u svakodnevnom radu sa decom i različitim situacijama.

- Trudim se da pišem razumljivim jezikom deci i o temama koje njih zanimaju. Kada god nešto napišem, to prvo pročitam svojim učenicima i dobijam nepogrešivu povratnu informaciju u obliku njihovog smeha ili komentarisanja onog što sam im pročitao. Inspiraciju za priče za oštrenje uma nalazim svuda u svakodnevnom životu. Takođe, podatke koje pretvorim u priču istražujem u knjigama i enciklopedijama. Ponekad je izuzetno zanimljiv podatak teško sklopiti u priču razumljivu deci, ali je sama potraga nešto što me raduje i ponekad bukvalno poskočim od radosti kada pronađem zanimljiv motiv.

Kao član ekipe “Super raspust", Dušan je imao priliku da u toku poslednjih deset godina održi preko hiljadu interaktivnih radionica sa decom, uzrasta od pet do petnaest godina. Sve vreme, osluškivao je njihove želje i potrebe.

- Po motivima knjige „Pesak i zvezde-priče za oštrenje uma“, u poslednjih deset godina sam održao preko hiljadu interaktivnih radionica sa decom. Za sve to vreme reakcije dece su, na svim uzrastima, veoma pozitivne. Na kraju radionice uvek kažu da bi želeli da čuju još priča i bude im žao što se druženje završava. Mašta u odogovorima, koja krasi decu, je bezgranična i neverovatno zanimljiva. Tokom radionice deca budu vrlo motivisana i zainteresovana da pokušaju da daju tačan odgovor - otkrio nam je Dule kako deca reaguju kada uživo slušaju ove zabavne priče, a istakao je da su one podjednako interesantne i starijima.


Foto: Bigstock, HalfPoint/Ilustracija

- Odrasli koji su uspeli da sačuvaju „dete u sebi“ se pričama raduju kao i deca. Odrasli često u pričama nalaze i dublje značenje, pa samim tim se dešava da ih dožive emotivnije od dece. Najveća pohvala mi je kada kao pisac uspem da doprem i do dece i do odraslih - dodao je Pejčić.

Na pitanje da  li decu u savremenom svetu animiramo na pravi način Dušan je odgovorio da su izazovi savremenog sveta i tehnologija vrlo moćni, a da je naš zadatak da ih stavimo u službu pravilnog i motivišućeg razvoja dece. 

- Ono što mi se kroz iskustvo pokazalo mnogo puta je da su deca i dalje „samo deca“, Ona se nisu promenila. Neverovatno su radoznala, vole igru, vole dobre priče, vole trčanje, skakanje, kotrljanje. Naša dužnost je da im priliku za sve te lepe aktivnosti pružimo i pokažemo radost koju one proizvode. Ne smemo upasti u grešku da je naša obaveza da uvek moramo da animiramo decu. Potrebno je i da deca mogu samostalno da odlučuju o svojim aktivnostima, pa čak da im ponekad bude i dosadno. Naša obaveza je da sva njihova interesovanja usmerimo na prave vrednosti. I da uvek budemo primer deci, jer ona najbolje uče kada nas posmatraju.

Kao učitelj Dušan je poznat i po svom specifičnom pristupu učenju, ali on je takođe istakao da tradicionalna nastava ima svoje kvalitete i dodao da ne smemo da je odbacimo samo zato što je došlo neko „novo vreme“.


Foto: Bigstock, oksun70

- Tradicionalna nastava je nezamenljiva na početku školovanja dok ne upoznate učenike i ne „sačekate“ njihovo emocionalno sazrevanje. Svesku, olovku i udžbenik u ruci na najmlađem školskom uzrastu ne može i ne sme zameniti nikakav tablet, računar ili telefon. Smatram da današnjim generacijama savremena tehnologija neće „pobeći“, svakako ih čeka i da nije potrebno žuriti sa upotrebom iste. Decu je potrebno funkcionalno opismeniti. Trudim se da boravak u školi mojim učenicima bude radost, da zavole „školu“, drugare sa kojima provode vreme svaki dan, da se raduju saznanju da će svakog dana u školi doživeti, saznati, naučiti nešto zanimljivo. U najmlađem školskom uzrastu volim da u proces učenja uključim mnogo fizičke aktivnosti koje kombinujem sa intelektualnim angažovanjem. Dete koje ne ume da trči, skače, kotrlja se, preskače vijaču i uopšte ne vežba svoje motoričke sposobnosti, ne može biti uspešno ni u školi - pojasnio je kako danas gleda na čitav proces nastave i učenja i dodao da učenicima iznad svega želi da usadi ljubav prema knjigama i čitanju i da taj uspeh smatra najvažnijom zaslugom u njihovom odrastanju.

Baš zato što veruje da je ljubav prema čitanju i pisanju izuzetno važna i baš zato što postoji neraskidiva veza između njegovog poziva učitelja i pisca, Pejčić nas je obradovao vestima da priprema još dva rukopisa.

- Pisanje je kreativan proces i svako ko je osetio radost tog stvaranja planira da napiše „još neku knjigu“ Trenutno je u završnoj fazi priprema knjiga bajki pod naslovom „Ozvezdane bajke“, a u rukopisu, u mom računaru je pri kraju stvaranja roman za mlađi školski uzrast „Miša Gliša i super heroji“.

Dečiji pisac, čije se knjige čitaju u jednom dahu, a priče slušaju načuljenih ušiju, osvrnuo se i na činjenicu da smo nepravedno zapostavili prave dečije sadržaje i da nam oni neminovno nedostaju.

- Jesmo zapustili smo dečije sadržaje u svim medijima. Samo se dečija pozorišta danas bave kvalitetnim programima za decu. Sve starije generacije se sećaju kvalitetnog dečijeg programa I koliko je on bio važan za odrastanje dece. Nedostaju nam dečiji časopisi, programi na televiziji, besplatne školice sporta, šaha, ali i besplatno treniranje sportova, zatvoreni i otvoreni bazeni na svakoj opštini koje bi deca koristila takođe besplatno. Samo zdravo dete može da odraste u zdravog čoveka koji će stvarati zdravu porodicu - zaključio je za kraj razgovora Dušan Pejčić.

"Priče za oštrenje uma" možete da slušate na NAXI Player aplikaciji koja je dostupna na Google Play ili App Store.