Isti receptori nalaze se i u ćelijama kože, gde imaju sličnu ulogu na ćelijskom nivou: otkrivanje gorkih materija. Novo istraživanje, koje su sproveli biolozi sa Univerziteta nauka u Okajami, produbljuje naše razumevanje tip-2 receptora za ukus (TAS2Rs) prisutnih u keratinocitima kože. Otkriveno je da oni pomažu koži da se oslobodi potencijalno štetnih materijala i spreče njihovo zadržavanje i oštećenje ćelija.

Receptori gorčine u telu – mnogo više od ukusa

TAS2R receptori su nekada smatrani isključivo receptorima na jeziku, ali sada znamo da su mnogo rasprostranjeniji. Nalaze se u debelom crevu, želucu i gornjim disajnim putevima.

Još 2015. godine, naučnici su otkrili da su ovi receptori prisutni u epitelijalnim ćelijama kože i da su vrlo aktivni. Novo istraživanje postavlja pitanje – šta tačno oni rade tamo?

U laboratorijskim uslovima, ljudski keratinociti bili su izloženi feniltiokarbamidu (PTC), jedinjenju koje se često koristi u istraživanjima genetike gorčine. Kada su TAS2R receptori detektovali PTC, pokrenuli su proizvodnju ABC transportera, koji su preuzeli zadatak izbacivanja gorke supstance iz ćelije.

Kako bi testirali funkcionalnost ovog procesa, istraživači su dodali vidljivu boju koja se brzo izlučuje iz ćelije pomoću specifičnog ABC transportera. Međutim, kada su ćelije bile tretirane verapamilom – supstancom koja inhibira ovaj transporter – boja je ostala zarobljena u ćelijama, što potvrđuje ključnu ulogu TAS2R receptora u detoksikaciji.

Zaštita ćelija od toksina

Naučnici veruju da ovaj lanac reakcija, koji pokreću TAS2R receptori, štiti ćelije od potencijalno toksičnih gorkih materija, što se poklapa sa teorijama o ulozi gorčine u ljudskom ukusu.

Ipak, kada je reč o jeziku, još uvek nije jasno da li nam sposobnost detekcije gorčine zaista pomaže da prepoznamo otrovne supstance. Istraživanja su pokazala da gorak ukus nije pouzdan pokazatelj toksičnosti – mnoga popularna jela i pića su gorka, dok brojne otrovne supstance nemaju gorak ukus.

Međutim, nova studija pokazuje da u ćelijama kože ovi receptori mogu imati zaštitnu funkciju. Ćelije koje su bile izložene toksičnoj dozi antihistaminika imale su znatno veću stopu preživljavanja ako su im TAS2R receptori prethodno bili aktivirani.

„Aktivacija TAS2R receptora gorkim jedinjenjima, poput PTC-a i saharina, povećava proizvodnju ABCB1 transportera, što omogućava izbacivanje toksičnih materija i sprečava ćelijsku smrt izazvanu difenhidraminom“, navode autori studije.

Verapamil je takođe poništio ovaj zaštitni efekat.

„Zaključujemo da bezopasni aktivatori TAS2R receptora mogu postati obećavajući lekovi za pojačano izlučivanje toksičnih materija iz ljudske kože“, zaključuju istraživači.