Naučnici su otkrili velike količine tečne vode duboko ispod površine Marsa, što bi moglo da pokrije celu planetu okeanom dubokim 1.6 km, prema novom istraživanju objavljenom prošle nedelje.

Iako postoje izazovi u pristupu, ova voda bi teoretski mogla biti potencijalni dom za vanzemaljski život na Crvenoj planeti.

Istraživanje, sprovedeno od strane naučnika sa Univerziteta Kalifornije, Berkeley, i UC San Diego, otkrilo je dokaze o značajnim količinama tečne vode koja se krije između 11,5 i 20 kilometara ispod površine. Ovi nalazi su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences i temelje se na seizmičkim podacima Marsovih potresa, vulkanskih podrhtavanja i udara meteora koje je prikupila NASA-ina letelica InSight.

Koristeći matematičke modele slične onima koji se koriste za mapiranje podzemnih akvifera i naftnih polja na Zemlji, istraživači su otkrili ogromne rezerve vode smeštene u malim pukotinama i porama u kori Marsa.

Iako je ova voda trenutno nedostupna i ne može se povezati sa postojećom tehnologijom, naučnici veruju da ovo otkriće pruža važne uvide u istoriju planete i potencijal za buduće istraživanje.

Profesor Michael Manga, jedan od autora studije i stručnjak za nauke o Zemlji i planetama na Berkeley-u, istakao je da podzemna voda može predstavljati pogodno okruženje za život, napominjući sličnosti sa dubokim rudnicima i dnom okeana na Zemlji, gde život uspeva.

Dokazi ukazuju na to da je Mars nekada imao velike količine vode na površini, uključujući reke, jezera i okeane, što povećava mogućnost da je Crvena planeta bila dom za mikrobni život. Iako su okeani isparili kada je planeta izgubila atmosferu pre više od 3 milijarde godina, istraživači smatraju da je značajan deo vode filtrirao u koru planete.

Međutim, priroda istraživanja znači da postoje neizvesnosti u vezi sa veličinom, dubinom i količinom tečne vode na Marsu. Prema rečima Vashana Wrighta, još jednog od autora studije i profesora na Institutu za okeanografiju Scripps pri UC San Diego, razumevanje Marsovog vodenog ciklusa je ključno za razumevanje evolucije planete.

Ostaje pitanje koliko će tehnološki izazovi ometati dalja istraživanja, s obzirom na to da je Kola Superdeep bušotina, najdublja rupa na Zemlji, dosegnula dubinu od 12.262 metra. Međutim, naučnici se nadaju da će budući napori, uključujući one koje planira Kina, omogućiti dublje istraživanje Marsa, prenosi Forbes.