Istraživanja pokazuju da je ovaj strah prisutan kod odraslih i dece u mnogim različitim kulturama. Ipak, nije dovoljno istražen zbog nedostatka fokusiranih studija. Iako je u akademskoj literaturi ponuđeno više mogućih objašnjenja za ovu fobiju, nijedna studija nije konkretno istražila njen nastanak.

Zbog toga smo se odlučili da istražimo razloge zašto se ljudi plaše klovnova i razumemo psihološke mehanizme koji stoje iza toga. Takođe smo želeli da ispitamo koliko je strah od klovnova prisutan kod odraslih i da procenimo jačinu ovog straha kod onih koji ga osećaju.

Za ovo istraživanje osmišljen je psihometrijski upitnik kako bismo procenili učestalost i jačinu kulrofobije. Upitnik pod nazivom Upitnik Straha od Klovnova popunilo je 987 ispitanika uzrasta od 18 do 77 godina, iz različitih zemalja.

Više od polovine ispitanika (53,5%) reklo je da se u određenoj meri plaši klovnova, dok je 5% izjavilo da ih se „izuzetno plaši“.

Zanimljivo, ovaj procenat ljudi sa izraženim strahom od klovnova je nešto viši od onih koji su prijavili mnoge druge fobije, kao što su strah od životinja (3,8%), strah od krvi/injekcija/povreda (3,0%), visina (2,8%), mirne vode ili vremenskih nepogoda (2,3%), zatvorenih prostora (2,2%) i letenja (1,3%).

Takođe je otkriveno da se žene više plaše klovnova nego muškarci. Razlog za ovu razliku nije potpuno jasan, ali je u skladu sa istraživačkim nalazima kod drugih fobija, kao što su strah od zmija i paukova. Takođe se došlo do zaključka da se kulrofobija smanjuje s godinama, što se opet poklapa sa istraživanjima o drugim strahovima.

Poreklo ovog straha

Sledeći korak bilo je istraživanje porekla straha od klovnova. Prateći upitnik popunjavalo je 53,5% ispitanika koji su prijavili barem neki stepen straha od klovnova.

Novi set pitanja odnosio se na osam mogućih objašnjenja za poreklo ovog straha:

- Jeza ili nelagodnost zbog šminke klovnova koja ih čini neljudskim. Slična reakcija ponekad se viđa kod lutaka ili manekena.
- Preterano izražene crte lica klovnova daju osećaj direktne pretnje.
- Šminka klovnova skriva emocionalne signale i stvara neizvesnost.
- Boja šminke klovnova podseća na smrt, infekciju ili krv, što izaziva gađenje ili izbegavanje.
- Nepravilno ponašanje klovnova stvara nelagodnost.
- Strah od klovnova je naučen od članova porodice.
- Negativne predstave klovnova u popularnoj kulturi.
- Traumatično iskustvo s klovnom.

Zanimljivo, poslednje objašnjenje – zastrašujuće lično iskustvo s klovnom – imalo je najmanji nivo slaganja među ispitanicima. Ovo sugeriše da životno iskustvo samo po sebi nije dovoljno objašnjenje zašto se ljudi plaše klovnova.

S druge strane, negativne predstave klovnova u popularnoj kulturi bile su mnogo jači faktor koji doprinosi kulrofobiji. To je razumljivo jer su neki od najistaknutijih klovnova u knjigama i filmovima zamišljeni da budu zastrašujući – poput Penivajza, jezivog klovna iz romana Stivena Kinga „To“ iz 1986. godine. (Ovaj lik se najnovije pojavio u dva filma 2017. i 2019. godine, gde je glavnu ulogu tumačio Bil Skarsgard.)

Međutim, neki ljudi se plaše i Ronalda Mekdonalda, maskote lanca brze hrane, koji nije zamišljen da izazove strah. Ovo sugeriše da možda postoji nešto fundamentalno u izgledu klovnova što ljude uznemirava.

U stvari, najjači faktor koji je identifikovan odnosio se na skrivanje emocionalnih signala, što sugeriše da za mnoge ljude strah od klovnova proističe iz nemogućnosti da vide njihove izraze lica zbog šminke.

Ne možemo da vidimo njihova „prava“ lica i zato ne možemo da procenimo njihove emocionalne namere.

Na primer, ne znamo da li imaju mimiku ili bore na čelu, što bi ukazivalo na ljutnju. Nemogućnost da procenimo šta klovn misli ili šta bi mogao sledeće da uradi čini nas da budemo napeti u njihovoj blizini.

Ovo istraživanje pružilo je neke nove uvide u to zašto se ljudi plaše klovnova – ali ostaju još neka pitanja.

Na primer, ako šminka koja skriva emocije izaziva strah, da li ljudi koji imaju naslikana lica kao životinje izazivaju sličan efekat? Ili postoji nešto specifično u šminki klovnova što izaziva ovaj strah? Ovo je sada fokus našeg daljeg istraživanja.