Izložbu čini pedeset umetničkih dela – skulptura, video-radova i instalacija – koja obuhvataju poslednjih nekoliko decenija.


Savremeno doba - doba elektronike, digitalizacije, buke, efikasnosti, brzine, rasparčanosti, promenljivosti... A u tom dobu, kamen – čvrst, kompaktan, postojan, miran, tih... Kamen i savremenost. Savremenost – nezaustavljivim i neprekidnim kovitlacem svakodnevice neumoljivo usisava skoro svaki atom snage savremenog čoveka. A kamen – svojom (s)taloženošću, kao odrazom milenijuma njegovog nastajanja, pruža osećaj spokojstva; traži posvećenost, i gledanja, i oblikovanja; opominje na dimenziju večnosti...

I danas, kao i u kamenom dobu, kamen je podsticaj i nepresušno nadahnuće čoveku za oblikovanje. Savremena umetnička scena, pored svih novina u domenu vrste materijala, novih pristupa u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, svedoči o ne tako brojnoj, ali izuzetno upečatljivoj prisutnosti kamena kao materijala za umetnički izraz – kako u domenu skulpture, tako i u oblasti arhitekture, slikarstva i proširenih medija.

Umetnici... O kamenu. Od kamena. Iz kamena. U kamenu. Sa kamenom. Uz kamen. Zbog kamena... Šta se sve zbiva? Za čim se čezne? Šta se sneva? A šta oblikuje? I zašto? Umetničkim delima, ali i rečima/mislima/stavovima, savremeni umetnici Petar Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan
Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961) o tome ubedljivo svedoče.

Tokom izložbe biće organizovan naučni skup pod nazivom Savremenost kamena, na kome će učesnici, pored umetnika i istoričara i teoretičara umetnosti, biti i pejzažne arhitekte, urbanisti, konzervatori, etnolozi i geolozi. Oni će sa različitih stanovišta sagledati značaj kamena kao materijala danas u 21. stoleću.

Izložba će biti otvorena do 13. novembra 2023. godine.