Ovaj inovativni projekat predvodi istraživačica Vera Vašaš, koja godinama proučava vid kod životinja i koja sada menja naše razumevanje onoga što životinje zaista vide.

U saradnji sa kolegama iz Hanley Color Laboratorije na Univerzitetu George Mason, Vašaš je razvila alat koji nam omogućava da svet doživimo kroz oči različitih vrsta.

Kako životinje vide boje?

Životinje opažaju boje pomoću fotoreceptorskih ćelija u svojim očima, pri čemu broj i tip tih ćelija mogu značajno da variraju među vrstama.

Dok ljudi imaju tri tipa čepića osetljivih na crvenu, zelenu i plavu svetlost, mnoge životinje imaju dodatne tipove koji im omogućavaju da vide boje van našeg vidljivog spektra. Ptice, na primer, često imaju superioran vid u odnosu na ljude zahvaljujući tetrahronom vidu, koji uključuje mogućnost viđenja ultravioletnog svetla. Ovaj dodatni opseg ključan je za ponašanja poput odabira partnera i pronalaženja hrane. Mnoge vrste insekata, kao što su pčele, takođe vide ultravioletno svetlo, što im pomaže da otkriju šare na cveću koje su nama nevidljive.

Crvena, zelena i boje koje različite životinje vide

S druge strane, sisari kao što su psi i mačke imaju dihromatski vid. Ne razlikuju crvenu i zelenu boju, slično kao ljudi sa crveno-zelenom daltonizmom. Ograničena percepcija boja utiče na njihovu interakciju s okolinom. Razumevanje ovih razlika nije samo zanimljiva činjenica — ono je ključno za proučavanje ponašanja i ekologije životinja. Ipak, do sada je vizualizacija onoga što životinje vide predstavljala značajan izazov.

Lažne boje donekle su pružale uvid u životinjski vid, ali su dolazile sa brojnim ograničenjima. Proces je zahtevao specifične svetlosne uslove i nije mogao efikasno da snimi pokret. Ova ograničenja otežavala su naučnicima i filmskim stvarateljima da verodostojno prikažu vid kod životinja.

Da bi rešila ove prepreke, ekipa Vašaš razvila je vrhunski sistem kamera i softvera koji omogućava snimanje i obradu videa u prirodnim uslovima osvetljenja. To znači da sada možemo da vidimo boje baš onako kako ih vide životinje, u realnom vremenu.

„Naš sistem snima u četiri kanala boja: plava, zelena, crvena i UV,” objašnjava Vašaš. „Zatim se ti podaci konvertuju u 'perceptivne jedinice' — praktično ih prevodimo u format koji replicira vid životinja na osnovu poznatih podataka o fotoreceptorima.”

Visoka tačnost i praktična primena

Impresivno, u poređenju sa tradicionalnim metodama spektrofotometrije, ovaj novi sistem postiže preko 92% tačnosti u predviđanju boja koje životinje percipiraju. Ovaj značajan napredak čini tehnologiju ne samo inovativnom već i pouzdanom.

Ovo otvara bezbroj novih mogućnosti za naučna istraživanja. Naučnici sada mogu istraživati dinamičan, šareni svet kakav vide različite vrste, što dovodi do dubljih uvida u ponašanje i ekologiju životinja.

Filmski stvaratelji će takođe imati velike koristi od ove tehnologije. Sada mogu kreirati tačnije i privlačnije prikaze vida životinja, približavajući publiku razumevanju prirodnog sveta. Zamislite dokumentarce u kojima gledaoci mogu doživeti ultravioletne šare koje vode pčele ili ograničenu paletu boja koju vide psi.

„Ova tehnologija premošćava jaz između ljudske i životinjske percepcije,” kaže Vašaš. „Omogućava nam ne samo da efikasnije proučavamo životinje, već i da edukujemo i inspirišemo ljude pokazujući im svet koji nikada pre nisu mogli da vide.”

Jedan od najimpresivnijih aspekata ovog sistema je njegova praktičnost. Sastoji se od komercijalno dostupnih kamera, smeštenih u modularno, 3D-štampano kućište. Ovo ga čini pristupačnim za istraživače i filmske stvaratelje bez potrebe za specijalizovanom, skupom opremom.

Šareni spektar kroz oči životinja

Način na koji životinje vide i opažaju boje nije samo naučna zanimljivost — to je ključ za razumevanje njihovih strategija preživljavanja. Na primer, bogomoljka ima jedan od najkompleksnijih sistema vida sa dvanaest do šesnaest tipova fotoreceptorskih ćelija. Ovo im omogućava da detektuju polarizovanu svetlost i vide spektar daleko izvan ljudskih mogućnosti, što im pomaže da otkriju plen i predatore u složenom podvodnom svetu.

Zmije koriste infracrveni vid da love toplokrvni plen u mraku, dok irvasi vide ultravioletno svetlo kako bi uočili predatore u snežnom pejzažu. Ove sposobnosti nisu samo zanimljive činjenice, već ključne adaptacije koje su evoluirale milionima godina.

Evolucija je oblikovala vid svake vrste prema njenim specifičnim potrebama. Životinje razvijaju jedinstvene sposobnosti vida u skladu sa svojom okolinom i izazovima preživljavanja. To dovodi do bogate raznolikosti vizuelnih mogućnosti širom životinjskog carstva.

„Razumevanje načina na koji životinje vide svet pomaže nam da donosimo bolje odluke o očuvanju prirode i upravljanju staništima,” napominje Vašaš. „Može uticati na način na koji dizajniramo zgrade, puteve i osvetljenje kako bismo minimizirali negativan uticaj na divlje životinje.”

Novi pogled na prirodni svet

Ukratko, ova nova kamera omogućava nam da uđemo u cipele — ili, bolje rečeno, oči — drugih stvorenja. To je alat koji nas približava prirodnom svetu, podstičući empatiju i razumevanje.

Dok nastavljamo da istražujemo ove nove perspektive, stičemo ne samo znanje već i dublju povezanost sa različitim stvorenjima koja dele našu planetu. Mogućnosti su ogromne. Od akademskih istraživanja do edukativnih iskustava, ova tehnologija će transformisati način na koji posmatramo i interagujemo sa životinjskim svetom.

Podseća nas da, čak i u našem visokotehnološkom svetu, postoji još mnogo toga da otkrijemo kada pogledamo kroz drugačiju sočivu.

Celokupna studija objavljena je u časopisu PLoS Biology.