Baletsko remek-delo nas uvodi u bajku o odrastanju, snovima, mašti i prijateljstvu. Ideja je zasnovana na adaptaciji Aleksandra Dime prema uzoru E. T. A. Hofmana. Čajkovski je ovaj balet komponovao 1891. godine, a premijerno je izveden 18. decembra 1892. godine u Marinski teatru u Sankt Peterburgu, zajedno sa operom „Jolanta“, koju je takođe napisao Čajkovski. Balet „Krcko Oraščić“ se nije pokazao preterano uspešnim u početku, ali se početkom 20. veka ponovo javlja interesovanje publike za ovaj balet. Danas on važi za jedan od najpopularnijih ikada napravljenih baleta, koji se tradicionalno izvodi u vreme Božića i novogodišnjih praznika.

Na Badnje veče, Marijin kum, Droselmajer, daje joj čudnu igračku: drvenog krcka oraščića isklesanog u obliku malog čoveka. U ponoć, kad se slavlje završilo, sve igračke su magično oživele. Krcko Oraščić je dostigao ljudsku veličinu i preuzeo brigu o limenom vojniku, leteći do Meri da je spase, jer joj preti Kralj miševa i njegova vojska.

Verzija koreografije za balet „Krcko Oraščić“, koju je Jurij Grigorovič ovom prilikom stvorio za Boljšoj, puna je romantičnih i psiholoških razmišljanja o idealnoj ljubavi. Ovo delo istražuje univerzalne i večne teme o ljubavi, moći i zlu. Zimska, baletska čarolija, bajka koja počinje u jednoj božićnoj noći, protkana izražajnom muzikom Čajkovskog, podjednako će opčiniti sve članove porodice tokom svečane sezone i dokazati da niko nikad nije dovoljno mlad ili dovoljno star da bi propratio Krcka Oraščića.