Uz gromoglasne ovacije čim se sa muzičarima pojavila na sceni, Josipa se vratila na same početke svoje karijere, u tinejdžerski period, jer numera „Što me čini sretnom“ datira još iz 1968. S ushićenjem se prisetila davnašnjih nastupa u Domu sindikata, sa grupom Time, što beše prostorni iskorak posle Doma omladine. Dobro pamti i koncert 1989, poslednji pre nego što su došle, kako reče, „nepotrebne nepogode“. Bez mnogo „zagrevanja“, odmah su usledili vanvremenski hitovi „Boginja“, „O jednoj mladosti“, „Dok razmišljam o nama“...

„Imam sličnu kapicu kao Konstrakta“, primetila je, i sve razgalila Josipa, ne propustivši priliku da poželi sreću srpskoj predstavnici u finalu Evrosonga iste večeri. Publiku je, iskreno, spontano, životnim pričamazasmejavala, pomalo i u maniru pokojnog Đorđa Balaševića, emitujući energiju na kojoj joj mogu pozavideti i mnoge znatno mlađe koleginice. Novijem periodu se okrenula uz „1.000 razloga“, da bi tim putem nastavila izvodećisingl „Daleko“ iz juna 2020, kao i „Tebi putujem“, snimljenu s bendom Chui. Aplauzi su, iz pesme u pesmu, postajali sve glasniji, a tome su značajno doprineli i klavijaturista Toni Starešinić, gitarista Elvis Penava, Davor Črnigoj (bas gitara) i bubnjar Borna Šercar.

Povratak klasicima usledio je uz „Gdje Dunav ljubi nebo“, a atmosferu su dizale „Sreća“, „Make Up“, „Hir, hir, hir“, „Danas sam luda“... Iz svih grla se pevala „Magla“, a za bis je sačuvan „Ležaj od suza“. Simbolično, i ovaj koncert je Josipa završila, kao što to često čini, numerom „Ispočetka“. „Ispunjena sam totalno, hvala puno“, još jednom je iz srca progovorila, dok se, sa cvećem u rukama, opraštala od publike koja ju je, egzaltirana, uz stojeće ovacije ispratila sa bine.