Za samo dve nedelje prikazivanja, novo filmsko čedo autorskog dvojca Olivija Nakaša i Erika Toledana u Francuskoj je pogledalo skoro milion i po gledalaca. Svetska premijera komedije “I to je život” održana je sredinom septembra na Filmskom festivalu u Torontu, gde je uz salve pohvala od strane kritičara i publike zatvorila ovu prestižnu kinematografsku smotru. Filmski znalci slažu se u tome da su tvorci ovog ostvarenja istinski dočarali ljubav, smeh i haos koji čine sastavni deo planiranja najvažnije prekretnice u ljudskim životima, pružajući publici jedinstven pogled na ceremoniju venčanja iz drugog ugla.

Maks vodi firmu za organizovanje događaja skoro 30 godina. Tokom karijere isplanirao je stotine zabava, ali mu je takav život napokon dosadio. Danas je Pjerov i Helenin veliki dan. Venčavaju se u predivnom zamku iz 17. veka. Po običaju, Maks ništa nije prepustio slučaju, i sve je dovedeno do savršenstva. Konobari, kuvari, kuhinjsko osoblje, fotograf, bend, cvetni aranžmani – sve je na svom mestu. Međutim, venčanje iz snova lako bi se moglo pretvoriti u katastrofu koja klizi ka sigurnom fijasku. Turbulentne uspone i padove naizgled idealno organizovanog događaja gledaćemo kroz oči radnika zaduženih da najluđe probleme rešavaju u hodu – poput duhova! Jedini cilj – zabava mora da uspe!

- Ideja za film “I to je život” rođena je pred kraj 2015, u veoma teškim okolnostima u kojima se našla naša zemlja – kaže reditelj Erik Toledano. – Olivije i ja smo bili utučeni posle terorističkog napada u Parizu, osećali smo potrebu da uradimo film sa prazničnom atmosferom. Izazov je bio da se smejemo i uživamo, opisujući probleme društva u kojem živimo. Na scenariju smo radili duže od 15 meseci. Želeli smo da prikupimo što više zanimljivih anegdota sa pravih svadbi, kako bi se gledaoci u njima pronašli. Nas dvojica imamo ustaljeni način pisanja scenarija. Najpre sve ideje stavimo na papir, zatim osmislimo kostur scenarija i na kraju sekvence. Onda ih podelimo, sednemo jedan preko puta drugog i počnemo sa radom. Čim završimo određenu sekvencu, šaljemo je na čitanje onom drugom i posmatramo njegove reakcije. Ako uspemo jedno drugom da izmamimo smeh, znamo da smo uradili pravu stvar. Međutim, ovog puta bila je drugačija situacija, jer smo u samom startu znali da želimo Žana Pjera Bakrija za glavnu ulogu, pa smo ga uključili u naš tim. Imali smo privilegiju da nam velika glumačka veličina izrazi mišljenje o različitim verzijama scenarija i da na njemu testiramo scene i replike. Za Olivijea i mene to je bilo dragoceno iskustvo. Možda čak i veće nego sa “Nedodirljivima”. -