"Hvala vam, baš ste me iznenadili, radujem se nagradi. Svi smo mi živi dok smo deca, a deca vole igračke, poklone i nagrade. Veliki pozdrav za moju divnu publiku i jedva čekam da dođe staro vreme u kome ćemo moći da uživo sviramo i da se družimo jedni s drugima. Hvala vam puno na ovom velikom priznanju i živi i zdravi bili", istakao je Merlin. 

Vi ste neko ko decenijama unazad neguje uspešnu karijeru. Da li ste se vremenom navikli na nagrade ili vas svaka iznova jednako obraduje?

"To je lep osećaj. Nikada ne možete do kraja biti naviknuti i indiferentni prema tome. Davno sam u pesmi "Na Vi" napisao "Jer slava je kao riba, za po' sata već si gladan". To je u prirodi čoveka da voli da mu se tepa, laska, da mu se daju nekakvi kolači i nagrade. Trudio sam se. Naporno radimo, vrlo smo predani poslu i ja još uvek to smatram jako ozbiljnim stvarima i jednim od najvažnijih organa u mom telu, mom duhu. Samo ako tako predano radite, možete i očekivati taj rispons publike, ali pre svega zidova u mojoj sobi koji mi nekako odgovore na moje pitanje: "Je li ova pesma dobra?" Meni je najvažnije kada napišem pesmu da mi se dopadne i da me oplemeni na neki način, spremi za sledeći dan ili za neki duži period."

(Foto: Dino Merlin promo/autor Edvin Kalić)


Možda još veći značaj nagrade "Naxi Zvezda" je taj što ona upravo dolazi od publike.


"Zahvaljujem mojoj publici, jer je ona drugi deo mene. Da nema publike, ne bi bilo ni mene. Davno sam još pročitao o anketi koja se bavila pitanjem zašto je opala prodaja pomorandži. I onda su ljudi rekli da im se ne da guliti pomorandže, pa zato jedu mandarine. Toliko je informacija i mogućnosti u današnjoj dobi, današnjem danu i kada neko odabere da posluša moju pesmu, naravno da ću biti zahvalan na tome. Kada je izabrao da pokloni te 3-4 minute meni i mojoj pesmi, onda je to fantastično i na tome im zbilja hvala."

Pesmom "Mi" ponovo ste istupili iz postojećih granica i publici ponudili nešto novo u odnosu na dosadašnji rad.

"Ceo život je jedan kompromis, iz razloga što sam uvek želeo da budem u sredini - između starih fanova i nove publike tinejdžera. Nikada nisam hteo da se ponavljam, već da budem živ i u tom kontekstu, da istražujem i pomeram granice. Na taj način sam shvatio i novi projekat i jako mi je drago da su mladi to prepoznali, a i ove starije je možda malo podmladilo, deset su mlađi ili je kao nekakva kozmetika za njih. Malo smo se svi podmladili sa tom pesmom, uživao sam sa celom ekipom od Triglava do Đevđelije, koja je bila uključena u taj projekat. Uglavnom su tim činili mladi ljudi, kojima je noga cupkala na taj ritam i video sam da je to nešto što im imponuje. Ali uvek je najvažniji moj prvi dojam kada napišem pesmu, da li mi je legla i da li destilira moje telo i um."

Možete li nam reći koliki je značaj radija u vašoj karijeri?

"Radio je deo mog postojanja, odrastanja u formativnim godinama. Čak nije ni postojala televizija. Tek kada mi je bilo 14 godina prvi put je došla televizija, a sve to vreme radio je bio jedna konstanta, koja se direktno reflektovala na jednu od mojih najdražih pesama "Uspavanka za Gorana B." koja ima u refrenu:

Sa sjevera će valovi, k'o pijetlovi
I tuga će za koji metar
Skoro je na 202 odjava
I pahulja u njena njedra

To je bio period radija "Sarajevo 202", poprilično alternativni radio koji sam jako voleo i koji me je odgajao, tako da sam to zapisao u pesmi. Eto koliko je bio važan radio. I sada, kada sam u autu radio mi je značajan, naravno i kada sam kod kuće, mada sam tip koji kako stari sve više uživa u tome da čita knjige, ali naravno da slušam i radio - radio je nešto što nikada neće prestati i što će uvek svirati."