Dve glave na crnoj pozadini pokazuju razliku u načinu razmišljanja koja se može uočiti u mnogim životnim situacijama: Na jednoj je iscrtan niz petlji sa belom linijom koja pravi jedan veliki nered, a na drugoj se linija pomera, u koncentričnim krugovima pokazujući tako smiren način razmišljanja. Naravno, svako od nas doživi trenutak kada mozak odjednom poludi i stalno se fiksira na istu misao, kao hrčak zaglavljen ispred prepreke, ili nam misli besciljno skaču sa jedne nasumične teme na drugu, kao fliper. Ljudi često ovaj obrazac razmišljanja nazivaju “opsesivnim mislima”, a najčešći uzrok je anksioznost, kaže dr Ferli Fabret, psiholog u bolnici Meklin pridruženoj Harvardu. Tema je objavljena na portalu Harvard Health.

– Ljudi koji se bore sa užurbanim mislima stalno su zabrinuti šta treba da urade, šta nisu uspeli da urade i šta dalje treba da urade. Ili su opsednuti prošlim, sadašnjim ili budućim situacijama. Na primer, možda ponavljate razgovor u svojoj glavi sa različitim verzijama dijaloga, razmišljate o predstojećem sastanku sa šefom ili pregledu kod doktora ili brinete o malo verovatnom scenariju sudnjeg dana. Kada zauzete misli zavladaju vašim umom, ne možete da ostanete usredsređeni i osećate se zarobljenim, što osobu čini još anksioznijom i podložnijom stresu, a sve se nastavlja sve vreme – objašnjava Fabret.

Kako da prevaziđete ovo stanje?

Užurbane misli su često pogoršane anksioznošću oko - žurnih misli. Da biste pobegli od toga, dozvolite sebi da ih doživite i savladate.

- Priznajte sebi da su takve misli samo “buka” u glavi, ono što um ponekad radi. To je u redu, ali vam takođe daje osećaj kontrole, tako da ne morate da se osećate bespomoćno. Kada tako zbrkane misli stavite u pravi kontekst, biće manje zastrašujuće i lakše ih je kontrolisati – savetuje Fabret.

Vežbanje svesnosti može pomoći da promenite svoje misaone obrasce. Na primer, pokušajte da brojite udisaje. Zatvorite oči i brojite u sebi dok dišete polako, ravnomerno: brojite jedan na prvom udisaju, dva na izdahu, itd. Kada dostignete 10, počnite iznova i ponavljajte proces dok se ne smirite.

- To je i odličan lek koji možete da primenite neposredno pre spavanja, kada mnoge ljude preplave opterećujuće misli, kaže Fabret. Vežbu je dobro raditi kada nemate problema sa užurbanim razmišljanjem, kako biste je lakše primenili kada vam je zaista potrebna, dodaje.

Ponekad možete prekinuti ciklus odvraćanjem pažnje.

- Čim primetite da ste ponovo zabrinuti ili da stalno razmišljate o nekim stvarima, pokušajte da sami sa sobom zaključite: "evo me opet, sa beskonačnim spiskom misli". Zatim svesno odlučite da radite nešto drugo, kao što je čitanje, slušanje muzike ili pozivanje prijatelja, da biste sebi odvukli pažnju. Ovo često može da pomogne.

Zvuči banalno i previše uopšteno kada kažemo da treba više da vežbamo, ali kretanje je korisno za ublažavanje anksioznosti. Na primer, kada vas uhvati epizoda užurbanih misli, uradite seriju sklekova, deset skokova, prošetajte pet minuta ili obavite neke kućne poslove.

- Ovo ne samo da pomaže da se prekine ciklus misli, već daje umu moć da se koncentriše na nešto drugo, kaže Fabret. Pokušajte da uključite redovnu vežbu u svoj raspored, kao i druge aktivnosti koje vas održavaju aktivnim. 

Zakažite vreme za brigu

Ponekad je najbolje prepustiti se mislima da se odvijaju svojim tokom, inače mogu da se zadržavaju neograničeno. Da biste to uradili, podesite „vreme za brigu“. Kada se jave uznemirene misli, priznajte ih, ali recite sebi da sada nije vreme za brigu i da ćete se s njima pozabaviti kasnije. Zatim, u nekom trenutku, sedite sami sa sobom i istražite te misli. Na primer, zapišite misli koje vam padaju na pamet, bez uređivanja, uključujući sve najgore moguće scenarije kojih se možete setiti.

- O njima možete pričati sami sa sobom naglas, zapitati se šta vas to nervira i zašto. Ovo vam omogućava da se suočite sa svojom anksioznošću, ali prema sopstvenom rasporedu, tako da ne ometa druge aktivnosti. Postavite vremensko ograničenje za negu, na primer 10 do 20 minuta. Kada vreme istekne, idete dalje, savetuje Fabret.

Posetite lekara ako je potrebno

S druge strane, ako vaše misli utiču na vaš život ili ometaju vaš san, obratite se porodičnom lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje.

- Česte užurbane misli mogu biti povezane sa poremećajima anksioznosti, poremećajem hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD), opsesivno kompulzivnim poremećajem (OCD), traumom ili drugim problemima mentalnog zdravlja koje treba istražiti, zaključuje Fabret.