-
Poslednjih 5 pesama
- Van Gogh - Andjele Moj Brate
- Elektricni Orgazam - Bejbe, ti nisi tu
- Vanna - Ako je vredelo ista
- Kaliopi & Zeljko Samardzic - Znam
- Denis & Denis - Soba 23
-
-
Propuštene emisijeOstale emisije
-
Preporučujemo
Domaća pita sa višnjama
Kišni dani nas prosto mame da popodne provedemo uz knjigu, čaj i naravno uz neki poseban desert, a trenutno ništa lepše ne možemo da zamislimo od domaće pite sa višnjama.
Domaća supa od junetine i piletine!
Sigurni smo da svi volite pileću i juneću domaću supu, ali da li ste probali da kombinujete ove dve vrsta mesa?
-
Zdravlje
Tri naučno-podržane dijete koje će vam zaista pomoći da smršate
Popularne dijete, koje se nazivaju i brze dijete, koje slavne ličnosti i uticajni ljudi promovišu, postoje već godinama. Studije ipak sugerišu da oko 80 odsto svih dijeta ne uspe – pri čemu osoba na kraju vrati svu težinu koju je izgubila ili čak dobije više nego što je izgubila.
Šta naša stopala mogu da nam "kažu" o našem zdravlju?
Bol i otok u stopalima obično nisu razlog za ozbiljnu zabrinutost, posebno ako su prolazni i rezultat naporne fizičke aktivnosti, ali postoje ipak postoje stvari na koje treba da obratite pažnju.
-
Putovanja
Najjeftiniji i najskuplji gradovi u Evropi za hranu i piće
Troškovi prevoza i smeštaja nisu jedini izdaci na putovanju – evo gde možete jesti i piti po povoljnim cenama.
Najlepša mesta u Južnoj Americi prema izboru Time Out-a
Izgubljeni grad Inka u Peruu, prostrane slane ravnice i impozantan glečer predstavljaju ovaj kontinent na našem nedavno ažuriranom spisku.
-
Preporučujemo
Stručnjaci otkrivaju šta sve možemo da očistimo uz pomoć jedne tablete za za pranje sudova
Kada dođe red na detaljno čišćenje kupatila, počnite tako što ćete ubaciti tabletu za mašinu za sudove u WC šolju. Tablete za mašinu za sudove napravljene su da se izbore sa tvrdokornim mrljama, ostacima hrane i masnoćom, čak i u uslovima tvrde vode. Zato ne čudi što ih sve više ljudi koristi i van kuhinje. A znate li šta sve možete očistiti samo jednom tabletom?
Kada bi trebalo da bacite kuhinjski sunđer?
Nakon što kuhinjskim sunđerom operete lonce, šerpe i druge sudove koje svakodnevno koristite, verovatno samo odložite sunđer i više ne razmišljate o tome. Međutim, da li ste se ikada pitali kada je zaista krajnje vreme da ih bacite?
-
Kursna lista
Kupovni Srednji Prodajni EUR 116.36 117.18 118.00 CHF 121.78 122.64 123.49 USD 106.67 107.42 108.18
-
Evropska Noć istraživača u Srbiji
Trinaesti put zaredom Noć istraživača biće održana širom Evrope u petak, 28. septembra, a nezaobilazno naučno druženje održaće se te večeri i širom Srbije uz brojne naučne avanture, izložbe i predavanja sve od 15 do 24 časa, dok će se u pojedinim gradovima naučna zabava odvijati i u subotu, 29. septembra od 16 do 20 časova.
04-09-2018 | 15:25 | Autor/Izvor: Naxi media-PR tim Noći istraživača
Foto: Bigstock-Milkos
Razotkrivajući naučne teorije i eksperimente, vodeći posetioce na putovanje u daleku prošlost, ali i blisku budućnost i prikazujući izbliza kako izgledaju putevi naučnika i istraživača, Noć istraživača ove godine održaće se pod sloganom „Istražuj kroz noć, u znanju je moć“. Pridružujući se obeležavanju Evropske godine kulturnog nasleđa, naučnici širom Srbije sa posebnom pažnjom upoznaće radoznale posetioce sa bogatim nasleđem najrazličitijih krajeva naše zemlje, čuvajući od zaborava važan deo naše naučne i kulturne prošlosti.
Kako je saopšteno na nacionalnoj konferenciji za medije, održanoj danas u EU Info centru u Beogradu, Noć istraživača u Srbiji se ove godine održava po deveti put, a naučni sadržaji biće realizovani u sledećim gradovima: Beograd, Novi Sad, Niš, Ub, Užice, Svilajnac, Ćuprija, Jagodina, Kragujevac, Smederevo, Ranovac, Čačak, Leskovac, Novi Pazar, Knjaževac, Despotovac, Kruševac, Trstenik, Negotin, Zaječar, Subotica, Zrenjanin, Inđija, Kanjiža, Kikinda, Šabac.
„Jedan od velikih problema sa kojim se društvo sreće jeste sve veće nepoverenje u nauku, jer je suviše nejasna, ali i u naučnike, jer su suviše nepristupačni. Projekti i manifestacije kao što su Noć istraživača imaju za cilj da razbijaju ove predrasude i da vraćaju to poverenje dok u isto vreme inspirišu nove generacije da se zainteresuju i bave naukom“, navodi redovna profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu dr Tijana Prodanović, programska koordinatorka projekta ReConNeCt koji pokriva teritoriju Vojvodine. „Tema kojoj smo želeli da se posvetimo ove godine su veze, pa ćemo u Noći istraživača prikazati posetiocima razne načine na koje je nauka povezana sa našim životima, zatim kako se različite naučne oblasti povezuju da bi rešile zajedničke probleme i kako su različite stvari oko nas povezane.“
Dr Aleksandra Pavlović, koordinatorka projekta ReFocuS 2.0 i redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, navodi da je uloga nauke u savremenom životu sve veća, jer razvoj jednog društva u mnogome zavisi od primene naučnih i tehnoloških dostignuća. „Razvoj nauke kroz popularizaciju utiče na naučno opismenjavanje šire populacije i samim tim ruši neutemeljene strahove. Takođe, mobilnost naučnika i naučne ideje, što je jedan od ciljeva HORIZON programa, pruža priliku da se pokaže raznovrsnost ali i međusobna povezanost različitih nauka u Srbiji. Ljubitelji nauke imaće priliku, ne samo da uče, već i da upoznaju kreativne strane naučnika i da se na trenutak nađu u koži naučnika“, navodi ona. „Projekat ReFocuS 2.0 organizuje niz
naučno-popularnih aktivnosti u 12 gradova i 12 naučnih klubova koji su ključna nacionalna infrastruktura za promociju nauke.“Viša naučna saradnica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu dr Aleksandra Divac Rankov, koordinatorka projekta SCIMFONICOM 2018-19 tvrdi kako se naučnici danas sve češće susreću sa pitanjem čemu služi njihova nauka. „Projekat SCIMFONICOM rešio je da pomogne u odgovoru na ovo pitanje i približi posetiocima put kojim se stiže od bazične nauke do aplikacije naučnih dostignuća u svakodnevnom životu - zajedno ćemo se zaputiti od B do A. Ove godine organizujemo aktivnosti u 13 gradova Srbije kroz koje će posetioci moći da se upoznaju sa naučnicima, saznaju sveže vesti iz naučnog sveta i da se sa nama oprobaju u poslu naučnika“.
(Foto: Noći istraživača PR)
Evropska Noć istraživača tako će biti organizovana širom Beograda, uz Veliku naučnu avanturu, lov na blago i upoznavanje sa bogatim secesionističkim nasleđem prestonice, a najznatiželjniji će moći da se upuste u razotkrivanje tajni antičkih mozaika ili istraživanje nevidljive strane grada pod UV svetlom! Novi Sad će se predstaviti, ali i preispitati veze na kojima počiva život, od onih najsitnijih u našim ćelijama do veza zhvaljujući kojima uređaji razgovaraju. Posetioci će moći da saznaju kako je došlo do velikog otkrića u bašti jedne bake kao i kako su novi život dobili ukusi naše prošlosti. Bogato kulturno nasleđe biće i u fokusu Noći istraživača u Nišu koja donosi šetnju kroz starinske avlije, bogate mezetluke i recepte raskošnih, ali pomalo zaboravljenih jela sa juga Srbije, uz neizostavno niško zborenje!Čačak će osvetliti različite stranice gradske istorije, od rimskih termi do krajputaša, Kragujevčani će svoje znanje moći da provere u velikom naučnom kvizu, dok će u Kruševcu kroz naučne radionice posetioci biti upoznati kako sa endemičnim, tako i sa reliktnim vrstama Srbije. Istorijski vremeplov dočekaće posetioce Noći istraživača u Novom Pazaru, dok će Leskovac predstaviti stare običaje i nesvakidašnje zanate, ali i čuveno poselo i bogatu gastronomiju. U Pomoravlju (Jagodina, Svilajnac, Ćuprija i Despotovac) će posetioce dočekati NOU tim i pokazati im, između ostalog, kako da naprave tečnost sa rogovima ili ekološka vozila. Kikinda će svojim posetiocima otkriti svet iz perspektive čuvenih sova ušara, u Šapcu će biti predstavljen „srpski Stounhendž“, dok će Bečej odškrinuti vrata prošlosti kroz radionicu tradicionalnih apotekarskih preparata.
Evropska Noć istraživača u Srbiji finansirana je iz programa „HORIZON 2020“ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri. Sva naučna dešavanja realizuju se kroz tri projekta.
Projekat ReConNeCt (Research, Connections, Networks and Culture) vodi Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a partneri na projektu su Prirodno matematički fakultet Novi Sad, Centar za promociju nauke (CPN), Kreativno edukativni centar, Udruženje naučnih komunikatora – Naukom, Visoka tehnička škola strukovnih studija Zrenjanin I Visoka tehnička škola strukovnih studija Subotica.
Projekat ReFocuS 2.0 (The Road to Friday of Science), čiji je koordinator Prirodno-matematički fakultet Niš, organizuje Noć istraživača u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Centrom za promociju nauke i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
Sve informacije o sadržajima, lokacijama i satnici ovogodišnje Noći istraživača moguće je proveriti na sajtu www.nocistrazivaca.rs.
-
Pročitajte i...
Nocebo efekat: Možemo li sebe da nateramo da se osećamo loše?
Skoro svi su čuli za placebo efekat — kada ljudi osete povoljne efekte od leka koji uopšte nema uticaj na određeno stanje. Međutim, malo ko zna za njegovu suprotnost, takozvani nocebo efekat. U ovom slučaju, osobe koje uzimaju lek, bilo pravi ili placebo, doživljavaju neželjene, negativne efekte. Medical News Today razgovarao je sa stručnjacima o osnovama ovog fenomena i o tome šta se može učiniti kako bi se njegov uticaj na lečenje i klinička ispitivanja sveo na minimum.
Zašto pećinski pauci ostaju slepi? Novo istraživanje otkriva razloge
Mnogi pauci vrste Tegenaria pagana naseljavaju pećine i imaju slab vid, dok drugi žive u osvetljenijim područjima. Ova razlika privukla je pažnju naučnika koji istražuju kako geni utiču na razvoj vida kod ove vrste, među kojima je i dr Efrat Gaviš-Regev iz Prirodnjačke zbirke Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Kako su iguane prešle 8.000 kilometara da stignu do tropskog Fidžija?
Iguane su poznate po tome što se mogu prevoziti na plutajućoj vegetaciji, a zabeležena su i njihova "putovanja" od čak 1.000 kilometara do Galapagosa. Međutim, najduže poznato prelaženje okeana među kopnenim životinjama pripada praprecima fidžijskih iguana, pokazuje novo istraživanje biologa sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i Univerziteta u San Francisku.
Zemlja ima nove komšije: Otkivene četiri nove planete
Barnardova zvezda odavno je predmet interesovanja astronoma koji proučavaju svetove izvan našeg Sunčevog sistema. Nalazi se na udaljenosti od oko šest svetlosnih godina i poznata je po brzom kretanju kroz našu noćnu galaksiju.
-
Komentari
Komentara: 0
Postavi komentar: