Predstavom Orest u Mosulu Mila Raua, jednog od politički i umetnički najradikalnijih i najznačajnijih svetskih reditelja današnjice, 53. Bitef biće svečano i otvoren 18. septembra, dok će Bajensova predstava Pozvani (Invited), u produkciji briselske kompanije Ultima vez, biti izvedena na zatvaranju 26. septembra.

Glavni tematski koncept 53. Bitefa čine predstave koje se bave raspadom prevashodno političke zajednice (ali i porodice, i ljubavnih/partnerskih odnosa), ali i one koje pokušavaju da ponude alternativu. Ta se alternativa svodi na obnovu humanističkih vrednosti na kojima se moderna zajednica zasnivala od perioda prosvetiteljstva do naših dana: slobodu, jednakost, solidarnost, kolektivni rad i zalaganje, poverenje, rekao je Medenica na konferenciji za novinare u Flamanskom institutu za kulturu.

Rau je predstavu Orest u Mosulu, čija je premijera bila u aprilu ove godine, postavio u grad Mosul u Iraku, podjednako razoren i terorom Islamske države (ISIS), čija je bio prestonica, i napadima američke avijacije protiv islamista.

Predstava kombinuje filmski materijal iz Mosula i živu scensku radnju koja obnavlja snimljene prizore, prožimajući priču o razaranju Troje i vladarskog doma Argosa s razaranjem Mosula u kome se nalazi Niniva, mnogo starija civilizacija od naše/grčke, spaja belgijske i iračke glumce, fikciju i dokument. Za razliku od Eshila, Rau ne nudi izmirenje i uspostavljanje demokratije i pravde, već jasno ukazuje da su globalna razaranja, nasilje jednih koje rađa nasilje drugih, nepravda, urušavanje demokratije - sveopšta obeležja današnjeg sveta.

Rau je u video poruci, emitovanoj na I centralnoj konferenciji 53. Bitefa, naveo da njegova predstava postavlja pitanje da li je demokratija danas moguća.

Svojevrsni odgovor u tom pogledu pružiće i predstava Pozvani Sepa Bajensa koja nosi deo glavnog programa koji objedinjuje umetnička linija posvećena ovoga puta tzv. imerzivnom pozorištu, odnosno onome koje briše razliku scene i gledališta, izvođača i gledalaca i u kojem publika participira.

Kako je istakao Medenica, Bajensova predstava postavlja pitanje da li teatar sam po sebi, sa svojim strategijama i formama, može da bude sredstvo za izgradnju novih zajednica u savremenom društvu koje se urušava politički.

Za mene najuzbudljiviji deo Sepove predstave je politički aspekt, iako to možda nije bila umetnikova namera, rekao je Medenica, navodeći da se gotovo do kraja te predstave ne zna ko su sve izvođači, jer su različitih godina, pola, porekla, pomešani su sa gledaocima u zajedničkom, praznom prostoru.

Shvatamo da je neko izvođač tek kad nama ili drugome priđe, pogleda u oči, pruži ruku i pozove da zajedno trčimo, ležimo, pravimo različite prostorno-koreografske konfiguracije i tako se oslobađamo stega, iskušavamo odnose poverenja, solidarnosti, podrške, kolektivnog rada, tj. kreacije, rekao je Medenica, navodeći da je Bajensova predstava simbol nade i primer kako se teatarske strategije mogu koristiti za stvaranje boljeg sveta i novih zajednica.

Bajens je ispričao da je pre osam godina, kada je počeo da radi sa kompanijom Ultima vez, najpre organizovao radionice sa različitim grupama ljudi u Molenbeku - briselskom kvartu u kojem, inače, živi i brojno migrantsko stanovništvo. U predstavi učestvuju tri muzičara i 12 izvođača, od kojih najmlađi ima 12, a najstariji 85 godina, dok za vreme izvođenja, nakon ulaska publike, na sceni bude u jednom trenutku i oko 150 ljudi.

Prema rečima Bajensa, publika može da odluči šta da se radi na sceni, a to u jednom trenutku i postaje isključivo njena odgovornost, jer se izvođači povlače.

Ljudi postaju svesni da su i sami odgovorni za to što se dešava, rekao je Bajens i dodao da se izvođači predstave vraćaju na scenu posle kraćeg vremena, u zavisnosti od toga kako publika na sceni reaguje.

Bajens je rekao da se na taj način ,,teatar vraća narodu“.

Ipak, poruka njegove predstave nije samo optimistička, budući da postoji i deo publike koji ne želi da participira. To je, takođe, deo zajednice, našeg života, rekao je Bajens.

Konferenciji 53. Bitefa u Flamanskom kulturnom centru prisustvovali su i predstavnici evropskih pozorišnih mreža - Međunarodne mreže za savremene izvođačke umetnosti (IETM) i Evropske asocijacije festivala (EFA), kao i ambasadorka Srbije u Belgiji Marina Jovićević, kojoj se Medenica takođe zahvalio.

Belgija će, inače, biti i najzastupljenija i najvidljivija nacionalna produkcija na 53. Bitefu, čime se nastavlja tradicija koju su predstave iz te zemlje uspostavile poslednjih par godina kao neke od najzapaženijih produkcija - Olimp: U slavu kulta tragedije Jana Fabra koja je osvojila Grand prix 2017. godine i Rekvijem za L. Alana Platela, koja je dobila ovacije publike 2018. godine u Sava centru i osvojila specijalnu nagradu.

Naredno izdanje Bitefa biće tradicionalno održano u drugoj polovini septembra, a u okviru glavnog programa, publika će imati priliku da vidi predstave iz vanevropskih zemalja, najkvalitetnija domaća i regionalna ostvarenja, ali i tradicionalno, produkcije iz vodećih evropskih pozorišta.