Događaj je ispraćen sa velikom pažnjom srpskih i međunarodnih medija, pozorišnih profesionalaca iz svih delova sveta, kritičara i umetnika. Na panelu su govorili neki od najznačajnijih teatrologa, kritičara i poznavalaca svetskog pozorišta, dok je moderator bio Filip Vujošević, dramaturg Bitefa.

Žorž Bani, francuski kritičar i teatrolog rumunskog porekla i predsednik žirija Premija, istakao je značaj Bitefa u kontekstu kontinuiteta koji je uspeo da osigura zahvaljujući, pre svega, radu Jovana Ćirilova, dugogodišnjeg umetničkog direktora Bitefa. Govoreći o Ćirilovu kao selektoru istakao je da je on imao mnogo sluha za savete drugih, da svoj ukus nije stavljao iznad svega, da je stoički podnosio i neuspehe predstava na Bitefu jer mu je interes festivala bio iznad svega: u javnosti je bio napadan zbog navodnih političkih i drugih kompromisa, ali je upravo njegova taktičnost i posvećenost omogućila da uopšte danas budemo na mestu na kome se nalazimo i razgovaramo o Bitefu kao o jednom od najrelevantnijih evropskih pozorišnih festivala.

Marina Davidova, vodeća ruska pozorišna kritičarka i selektorka nekoliko evropskih festivala, istakla je da je za nju Bitef najznačajniji evropski festival. Po njenim rečima, ako želite da napišete istoriju pozorišta druge polovine 20. veka, zapravo ćete napisati istoriju Bitefa, jer je to jedini festival na kome su istovremeno gostovala sva najznačajnija pozorišna imena sa obe strane blokovske podele iz vremena Hladnog rata.

Jun-Čeol Kim, doskorašnji umetnički direktor Nacionalnog pozorišta Južne Korejei počasni predsednik Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, istakao je značaj Bitefa za promovisanja azijskog pozorišta u Evropi, ali i za širenje evropskog savremenog pozorišta u Aziji, ističući primer trupe Rimini Protokol koja je zahvaljujući Bitefu postala poznata u Južnoj Koreji i trenutno tamo višestruko prisutna. Kao najnoviji ambasador Bitefa, koji je festival upoznao 2006. godine, potom bio i u njegovom žiriju 2016. godine, Jun-Čeol Kim govorio je o sposobnosti beogradskog festivala da prepozna najvažnije pozorišne fenomene i da ih kontekstualizuje.

Nadovezujući se na rečeno, Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, govorio je o ambicijama festivala da stalno ponovo postavlja pitanje mogućnosti mišljenja o novom u savremenim izvođačkim praksama, značaj teorijske podrške u tom pogledu, kao i potrebe da se fenomen novog (ili radikalnog, subverzivnog...) uvek sagledava u njenom lokalnom kontekstu pre svega: ono što je radikalno u Nemačkoj ne mora da bude i u Kini i obrnuto.