Debi album grupe Lorna Wing sa imenom "Jedra"  izašao je za izdavačku kuću Mascom Records krajem februara ove godine. Već  prvim nedeljama po izlasku, pesma "Južna" se izdvojila i zauzela mesto pri vrhu najznačajnijih na top listi domaće muzike. Članovi benda Ivanka Simić (vokal, flauta) i Čedomir Stanojević (gitara, vokal) govore za Naxi portal o njihovom albumu prvencu, o muzičkim uzorima, ali i budućim planovima.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 13.3.2015. - 10:00:00


(Foto: Borko Ćirić)

Kako i kada je nastao bend Lorna Wing?

Ivanka: Lorna Wing postoji od 2008. godine. Čeda je svirao njegovu pesmu na akustičnoj gitari za koju sam napisala tekst na engleskom i osmislila pevanje. Tako je nastala pesma Lazy Summer Afternoon.

Čeda: Oboje smo bili u nekim drugim projektima u to vreme. Ideje su se gomilale, a istina je i da smo želeli izazov. Plasiranje drugačijeg zvuka to zaista i jeste.  Kreativnost ne jenjava, spremamo drugi kontigent našeg tajnog blaga.
 
Kako biste opisali svoj muzički pravac?

Ivanka: Većina bendova i izvođača današnjice stvara muziku koja nije usko žanrovski određena. Za našu muziku su se vezivali pojmovi kao što su chill, dub, swing, down-tempo... Danas se najbliže definišemo kao dark pop swing, što ne znači da će ova odrednica biti ista i u budućnosti.

Čeda: Ja i nisam veliki ljubitelj žanrovskog orijentisanja. Činjenica je da takav stav nije prikladan za osobu koja muziku samo konzumira, tj ne bavi se istom. Ali ja pružam svemu šansu što čujem i nakon toga stvaram sud o samom delu. Istina je da takvu praksu imam tek poslednjih godina, svejedno, determinacija muzičkog žanra je kao trailer za film... malo zaista govori o široj slici.  

Lorna Wing je vrlo neobičan i originalan naziv. Ko je kumovao imenu benda?

Čeda: Neophodno je nekim ljudima odati priznanje. Ovo je naš način da to učinimo.

Da li imate muzičke uzore i ko vam trenutno na domaćoj/svetskoj sceni privlači pažnju?

Ivanka: Pažnju privlači ono što rade Stray Dogg i oni mi uvek prvi padnu na pamet kada se spominje domaća scena i kvalitet u istoj rečenici. U komšiluku, u Hrvatskoj, je Sara Renar čija se muzika razvija u divnom i autentičnom pravcu i dobija sve veća priznanja javnosti koja i zaslužuje. Od onih koji su već duže prisutni na sceni bih morala da izdvojim Nikolu Vranjkovića koji je, sigurna sam, imao uticaja na veliki broj muzičara novije generacije.

Čeda:  David Gilmour je čovek koji zna šta i kako treba da bude rečeno, njega već neko vreme stavljam na prvo mesto muzičara koje poštujem. Kada govorimo o domaćoj sceni ja bih se najpre osvrnuo i na teške devedesete kod nas. Tu su stvarali bendovi kao što su KKN, Darkwoodi, Vampiri, Ateisti, Familija... i mnogi drugi heroji razvitka slobodne muzičkemisli. S druge strane utaban put su njima stvorili Idoli, Šarlo, EKV, deceniju pre njih Time, Smak, Leb i Sol, pa sve do začetaka i prvog pop zvuka Đorđa Marjanovica, koji je otvorio put kasnije Siluetama, Korni grupi, Crnim Biserima... Ono čemu se nadam je da će jednoga dana Lorna Wing biti stepenik ka nečemu novom.

Kada publika može da očekuje novi spot?

Čeda: Uskoro i to za numeru "Jutra od bakra".

Da li ste učestvovali na nekim takmičenjima? Jeste li osvojili nagrade?

Ivanka: Pre izlaska albuma smo učestvovali na više takmičenja od čega bih izdvojila prošlogodišnji Jelen Demo Fest na kome smo se našli u finalu među 13 najboljih bendova od ukupno 457 prijavljenih, što je za nas bilo veliko priznanje i uspeh.

Čeda: Tu je bio i Mikser festival, na kome nam je pobeda donela saradnju sa izdavačkom kućom Mascom u vidu finansiranja i izdavanja našeg debitantskog albuma.

Nedavno ste imali nastup u Božidarcu. Kakvi su vaši utisci?

Ivanka: Volimo da sviramo u Božidarcu i ovo nije bio naš prvi nastup tamo. Ima nas dosta u bendu i ja volim veće stejdževe. Iako to zvuči kontradiktorno, osećam bolji kontakt i konekciju sa ljudima u bendu, a i sa ljudima u publici.

Čeda: Vračar Rocks je sada već kultni festival Beograda gde se gradi muzička scena naše zemlje. Pravi rasadnik dobrih bendova i izvođača. Mnogi muzički sastavi su zahvaljujući ovom festivalu napravili solidne karijere, ili bitne korake ka karijerama, a da Vračar Rocksa nije bilo, mi verovatno ne bismo vodili ovaj razgovor sada. O magijskom dejstvu samog Božidarca ne treba trošiti previše reči.
    
Da li je i koliko celokupni imidž benda važan za bavljenje muzikom?

Ivanka: Nemam ništa protiv toga da članovi benda u javnosti izgledaju isto kao i u privatnom životu. Ipak, pristalica sam formalnijeg, specifičnijeg izgleda na nastupima. Na sceni si, imaš pravo da se kostimiraš ako želiš. Volim da vidim tu vizuelnu estetiku na stejdžu. Kao primer bih navela Madredeus, u vreme dok je u bendu bila Teresa Salgueiro.

Čeda: Vizuelni identitet se gradi. Kroz istoriju muzike je dokazano da ono što sviraš bi trebalo da se poklopi sa time gde sviraš i kako izgledaš dok predstavljaš svoju muziku. Svi imamo neke društvene uloge koje sa manje ili više uspeha igramo u životu. Određene društvene uloge zahtevaju malo veću masku. Danas je sve vezano za audio – vizuelni nadražaj, pa odatle i potreba kod izvođača da kroz masku mistifikuju svoju pojavu.