Pred sam kraj godine, publici si predstavila baladu "Hej". Autorski potpisuješ aranžman, dok koautorski stojiš iza teksta ( Luka Racić, Zoran Zarubica) i muzike (Petar Pupić).

"Kada dođe zima, sve se uspori i mislim da svi volimo da slušamo balade. Probudi se neka melanholija i to je period kada možemo da sagledamo celu godinu za nama, kakva je bila. Ovo je moja omiljena i najličnija pesma sa albuma i trebalo je vremena da se sve komponenete uklope, pa da ona danas ovako zvuči. Mnogo je ljudi učestvovalo u realizaciji ove pesme i zahvalna sam što smo na kraju uspeli da tačno dođemo do onoga kako sam je prvobitno čula u svojoj glavi."

Pesma je dobila ekranizaciju koja odiše minimalističkim rešenjima koja nepogrešivo prate emociju pesme.

"Bilo mi je važno da slikom ne odvlačim pažnju od teksta, i na osnovu toga smo razmišljali šta bi bila adekvatna rešenja za spot. U dogovoru sa prijateljima i saradnicima, odlučila sam se za verziju koja je najbliža meni. Želela sam da bude jasno i iskreno, jer sve ostalo bi se percipiralo kao preveliki pokušaj nečega, tužne balade, a ovako sam to vrlo ja."

Pišeš i stvaraš na engleskom, francuskom i srpskom jeziku. Koliko je za tebe kao kantautorku to izazovno, budući da svaki jezik ima svoju melodiju? Koliko je, u tom smislu, bilo zahtevno melodiju prilagoditi jeziku, odnosno tekstu kada si počela da pišeš i na maternjem jeziku?

"Srpski jezik je jako zahtevan za rimovanje, pogotovo kada pevaš. Nekada je teško u pevanju izgovoriti pravu akcentualizaciju. Kada sam krenula da pišem na srpskom jeziku, Luka i Zoran iz sastava "Buč Kesidi" su mi u tome dosta pomogli. Trudila sam se da čitam što više poezije, kratkih priča i da pronađem način na koji želim da se izražavam na maternjem jeziku, a da to bude najiskrenije kako umem. To je proces koji zahteva vreme. Potrebno je da pronađeš svoj glas u datom jeziku."

Koliko je školovanje u inostranstvu uticalo na tvoje stvaranje ukusa, vizija i pristupa muzici?

"Sve je krenulo od moje srednje škole i stipendije koju sam dobila za pevanje. Najsmešnije od svega jeste da u tom trenutku nisam mislila da znam da pevam, jer mi je neko tako rekao. Mentorstvo i pedagogija u momentu kada si jako mlad su veoma bitni. Podrška je najlepša stvar koju dete može da dobije od profesora, pogotovo ukoliko je reč o instituciji u kojoj svakodnevno provodiš dosta vremena kao adolescent koji misli da sve zna, a zapravo ništa ne zna. Kao mladom umetniku, uvek je teško kada neko ocenjuje tvoju umetnost. Utoliko što neko treba da je neguje, ne ocenjuje. Jako mi je značilo što sam imala profesorku engleskog koja je prepoznala moj dar za pisanje i to razvijala kod mene. Kasnije i profesora koji je menadžer sada nekim jako popularnim pevačima i pevačicama u inostranstvu. Njih dvoje su mi jako značili u umetničkom razvoju, kao i profesor pevanja Milojko Pajević, bez koga se verovatno ne bih bavila pevanjem. On je govorio da je glas Božji dar i da to treba da neguješ, čuvaš i rasteš sa njim. Ne možeš da ga izgubiš, ali možeš da ga zaboraviš."

Ono što se može uočiti u tvom dosadašnjem radu, što je česta pojava danas kod mladih umetnika, je žanrovska različitost. Na koji način stvaraš pesme?

"Svako ima različiti pristup, ja uvek krenem od teksta sa melodijom. Sam proces obuhvata dosta stvari, ali ukoliko mi se više puta pojavljuje ista linija ili rečenica, to je nagoveštaj da sam na dobrom putu da nešto napravim. Inače, sve zapisujem u telefonu. Odrasli smo prateći najrazličitije umetnike. Kada sam dobila prvu gitaru, prve dve stvari koje sam naučila da sviram bile su od "Nirvane" i Tejlor Svift. Mislim da je mojoj generaciji vrlo blisko to da ne postoji jasna žanrovska određenost, sve se podrazumeva, jer kada rasteš prolaziš kroz sve te faze. U tome i jeste lepota muzike, možeš uvek da se pronađeš u nekom od žanrova. Mislim da će album zbog toga i biti zanimljiv."



(Foto: Naxi media)

Rad kantautora je kompleksan. Koji deo posla ti najviše prija, a gde osećaš da najviše izlaziš iz zone komfora?

"Najveća zona komfora za mene je rad u studiju. Tu imam svoju unutrašnju terapiju i delim taj "ping-pong" momenat sa ljudima. Nastupi su momenat za koji se može reći da sam najviše izašla iz zone komfora. Ja sam muziku krenula da stvaram za vreme pandemije, tako da jako dugo nisam imala percepciju ko su ljudi koji me slušaju, koliko imaju godina...tek kada sam prvi put izašla pred publiku sam to mogla da sagledam."

U tom smislu, ako se prihvatimo stanovišta da je publika refleksija tvoje umetnosti, kako je izgledao taj prvi nastup?

"Prvi nastup u Beogradu bio je u Domu Omladine i najviše me je iznenadila razlika u godinama publike, što je divno, jer sam očekivala da će je uglavnom činiti moji vršnjaci. Iznenađujuće je koliko publika može da te digne, pogotovo kada krenu da pevaju pesme. Još uvek se privikavam na sve to i uvek mi je potrebno malo vremena da zastanem i kažem sebi da se sve to stvarno dešava. Stvaraš u svojoj sobi, a onda izađeš na scenu i shvatiš da su to čuli i drugi ljudi i da se svi zapravo isto osećate. To je možda najlepši deo nastupa uživo, da nisi sam u svojoj umetnosti. Napisao si nešto sam, ali to više nije samo tvoje, svačije je."

Verujem da se u svom radu oslanjaš na vlastite osećaje i kriterijume, ali čiji sud ti je bitan i uvažavaš ga?

"Moje mame i bake. Baka je želela da bude operska pevačica, tako da jako poštujem njen ukus i mišljenje. U poslu imam tu sreću da radim sa ljudima sa kojima se i družim. Kada je reč o spotovima cenim sud Vedrane Vukojević, ona je radila dosta spotova za "Buč Kesidi". Tu je i Stefan Rokvić, moj drug i montažer. Kada oni kažu da je nešto dobro što se tiče slike, verujem im. Ako je reč o muzici, tu je mama, kao i moja kuma Milica."

Imala si priliku da ostvariš muzičku saradnju sa proslavljenim pevačem, tekstopiscem i plesačem Džejsonom Derulom. Koliko je takav vid saradnje značajan za mladog umetnika?

"Lepa stvar kod njega je ta da je posvećen, kao i da se seća kako je njemu bilo na početku. U tom smislu, imao je dobre savete. Pesma mu se jako dopala, što je za mene bila divna validacija. Ja sam otišla sa pesmom na engleskom jeziku, jer sam se bojala da na srpskom neće ništa razumeti, a bila mi je potrebna njegova pomoć da pesma postane bolja. Onda sam odlučila da bude i na engleskom i na srpskom jeziku. Mislim da često zaboravljamo da ljudi kod nas imaju potencijal da ostvare svetski uspešne karijere i da svuda u svetu postoje pevači i pevačice kojima engleski nije maternji jezik. Mišljenja sam da kod nas ima mnogo talentovanih umetnika koji mogu da budu svetski uspešni, ne moram to da budem ja, već bilo ko. Bilo mi je drago što sam uspela da mu približim našu kulturu, te da rad bude u korelaciji i sa njegovom kulturom. Ja pop zaista volim, a on je pop umetnik. Dosta mi je pomogao u samom radu. Kada si na početku karijere, od velikog je značaja da neko ko ima iskustvo to podeli sa tobom."

 Kada publika može očekivati novi album?

"Album izlazi na proleće, u martu i imaće deset pesama. Snimili smo spot za singl koji će ići sa celim albumom. Reč je o pesmi koja ga zaokružuje i po njoj će se zvati. U februaru i martu planirano je da idemo na turneju, a posle nas očekuje letnja festivalska sezona.