Žiri za nagradu "Momo Kapor" za likovnu umetnost, koju je ustanovila Zadužbina "Momo Kapor" na čelu sa Ljiljanom Kapor, u sastavu: Nikola Mirkov (predsednik), Dejan Đorić i Dragan Jovanović Danilov, na sednici održanoj 25. marta 2016. godine odlučio je da ovo priznanje ponese slikar Željko Đurović. Đurović je treći dobitnik ovog prestižnog priznanja. Pre njega, nagradu su dobili Vladimir Dunjić i Mirjana Maoduš.

Već pri prvom pogledu na Đurovićeve panteistički ozarene slike, mi se suočavamo sa neobičnim kolorističkim fluorescencijama, sa erupcijama intenzivnih, bengalski jakih protuberanci koje nam, naprosto, zabljesnu sva čula. I u tom prvom suočavanju sa kolorističkim svetom ovog umetnika, osetićemo kako je njegov opsesivni svet sugestivan, moćan, toplinski.

Đurovićeva slika je čulna transpozicija unutrašnje hromatske euforije, živo pulsiranje spletova fantastičnih skaski, te zvučnih i prigušenih kolorističkih partija. Đurovićev slikarski svet preosveštavaju mediteranski duhovi i dahovi. Mediteranska svetlost, mediteranska strast i mediteranski štimung tajnovitosti sve su odlučili u slikarstvu Željka Đurovića. No, uprkos tome što je posvećen svetlosnoj metafizici mediteranskog sveta, Đurović se ne odriče ni noćnog, mesečarskog, utvarnog, natpojamnog svetla i platonskih seni. Svet se na njegovoj slici poima podvodnim, podsvesnim impulsima. Sve je tu u nežnom ljubavnom dodirivanju, lelujanju i preplitanju, podređeno impresiji osvetljenja i svetlosnom misticizmu. Tu svetlo hrani boju i podiže njen intenzitet. Efekat snolikosti kao da dolazi iz sveta Šeherezadinih pletisanki i prisnog, materinskog izvorišta u koje se duša uvek iznova vraća po malo topline.

Ključno mesto Đurović dodeljuje ženi. On na svojoj slici divinizuje Ženu i Ženstvo kroz eteričnu metaforu vile koja nadahnjuje. A žena je kod Đurovića u isti mah i anđeoski svetla i vatreno strastvena. Ona je kobna neznanka, mračna putnica kroz magle erotskih groznica, proročica, svećenica misterijskih rituala, tajanstvena dama čija ljubav uništava i isceljuje – ona koja je otvorena i koja udomljuje drugog. Fantastični svet u slikarstvu Željka Đurovića slojevito je strukturisan. Željko Đurović je od onih najređih majstora fantastike koji nam, slikajući u duhu panteističke razdraganosti, predočavaju svet koji istinski možemo osetiti tek sa zaklopljenim očima.

Željko Đurović je rođen 12. decembra 1956. godine u Danilovgradu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije završio je na Faklutetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Član je ULUS-a i Ex-libris društva iz Beograda. Član je internacionalne grupe umetnika „Libellule“ iz Francuske. Izlagao je na skoro svim kontinentima, a njegove slike se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama i muzejima širom sveta.Živi i radi u Beogradu.