Trinaest mnogima nije omiljeni broj, ali ovogodišnja Noć muzeja uhvatiće se u koštac sa njegovim (ne)slavnim nasleđem kroz mnogobrojne sadržaje koji će publici izmamiti dobro raspoloženje pokazujući da su kultura, znanje i smeh najbolji saveznici u borbi protiv sujeverja. Kao i svake godine Noć muzeja će otvarati nove prostore za publiku, otkriti neotkriveno i ispričati dosad neispričane priče o ljudima, događajima i arhitekturi našeg grada. Zato svim posetiocima poručujemo da dobro otvore oči u noći, 21. maja 2016.

U okviru Noći muzeja deluje Programski savet koji ove godine čine arhitekta i akademik Brana Mitrović, reditelj i gl. i od. urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić, vajar prof. Mrđan Bajić, istoričarka umetnosti prof. dr Lidija Merenik i istoričar Milan Tlačinac. Savet je usvojio koncept i odredio akcente ovogodišnje manifestacije.

Naš cenjeni arhitekta i akademik, Brana Mitrović skreće pažnju na vrednosti manifestacija kao što je Noć muzeja: - Manifestacija Noć muzeja je kroz proteklih 12. godina uvela novi pristup muzejskom i kulturnom nasleđu Srbije, a pre svega Beograda. Reke ljudi pred beogradskim muzejima i galerijama, biserima beogradske arhitekture i vrednim arhitektonskim delima nas ubeđuju u neophodnost ove manifestacije i veliku sklonost posetilaca ka prezentovanju kulturnog nasleđa na moderan način. Noć muzeja nas uverava da Beograd voli svoje muzeje i galerije i da zaslužuje osavremenjene muzejske postavke i novi pristup posetiocima. - 

Vajar prof. Mrđan Bajić istakao je da je Noć muzeja jedna od retko uspešnih akcija i da publici nudi dobar edukativni provod.

 - Iz mnogobrojnih razloga: nedostatak programa usled manjka sredstava ili manjka kreativnosti, zbog zatvorenosti, zastarelosti i neopremljenosti izlagačkih prostora, generalno i ovde, zamiru izložbene aktivnosti osuđene na vidljivost gotovo isključivo profesionalne publike. A široka publika? Ko brine o njoj, ko intrigira, obrazuje i formira publiku kakvu imamo u oblasti filma, pozorišta i muzike. Treba li nam publika u redovima pred izložbama, kao pred Sajmom knjiga ili biletarnicama Fest, Exita ili Arene. Ako nam to treba onda na tome mora da se radi.” – izjavio je profesor Bajić i nastavio: „Noć muzeja i dalje ostaje jedna od retkih uspešnih akcija, ili jedina, koja jasno i atraktivno konstituiše «izložbe događaje», aktivnosti koji okupljaju i mame publiku, nudeći joj ne samo dobre programe, nego i šarm premijere, zajedničkog okupljanja, čekanje u redu sa saznajnim namerama, istraživačke šetnje po slobodnom izboru koje su istovremeno i izlazak u grad i dobar edukativni provod. - 

Reditelj Nebojša Bradić od ove godine član je Programskog saveta. On ističe važnost Noći muzeja izjavivši:  - Muzeji su živi onoliko koliko je živ sam naš život. Avantura noćnog razotkrivanja muzeja, galerija i arhiva predstavlja poseban izazov za publiku i stručnjake da senzibilišu kontekst vremena odakle je sve došlo, kako bi bolje razumeli vreme u kome jesmo kao i ono što će doći.  - 

Noć muzeja je već godinama najposećenija manifestacija u oblasti kulture koja se na popularan način bavi muzejima i kulturnom baštinom i održava se u Beogradu kao i na teritoriji cele Srbije. Noć muzeja predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd. U Evropskoj Noći muzeja prošle godine, učestvovalo je više od 1.900 muzeja u 45 država.

Viasat History je ponosni sponzor manifestacije "Noć muzeja" već sedam godina. Ovaj kanal se nalazi u vlasništvu internacionalne kompanije Viasat World, koja ima 100 miliona pretplatnika i proizvodi i distribuira najkvalitetnije zabavne sadržaje kroz 24 dokumentarna, filmska i sportska kanala, u 47 zemalja. Pored kanala Viasat History, kompanija je na našem tržištu prisutna i sa kanalima TV1000, Viasat Explore, Viasat Nature i Viasat History/Nature HD.