2014. godine, Zvonko Bogdan poželeo je da jedno njegovo vino posveti upravo ljudima koji su kako kaže „ceo život proveli na bini, pola metra iza njega. Ova priča o vinu i kolegama dobila nastavak. Na prigodnoj svečanosti, u prelepom ambijentu Vinarije Zvonko Bogdan postavljene su spomen-statue kultnih 8 tamburaša Janike Balaža, izrađene u bronzi u prirodnoj veličini, a uradio ih je vajar Franjo Mačković.

U stvaranju spomen skulptura pored vajara Franje Mačkovića učestvovali su i livac IgorKulčar, Marinko Piuković, stručni saradnik i Zvonko Bogdan.

  - Ovi ljudi su obeležili jedno vreme i udarili pečat, dali standard sviranja na tamburi i pamtiću ih dok sam živ.  Čiča Sladić je bio rodom iz Bečeja i bio je najveći i najprivrženiji Janikin saradnik, a bez njegove svirka orkestar ne bi tako zvučao. Bocan je jedini živi član koji i danas svira čelo i on je najbolji čelista koji se pojavio. Majstor na kontri, rođen u Čonoplji, bio je neodvojivi član orkestra – Pišta Kormanjoš. On i ostali dali su onu boju tamburi koja je bila prijemčiva i privlačila sve ostale orkestre tamburaških instrumenata. Steva Nikolić iz Silbaša je bio najšarmantniji član i njemu sam posvetio svoje stihove, i bio je jedan od onih koji, kako bi moj profesor rekao, nije ni znao koliko je muzikalan. Glavni vokalni solista bio je Ivo Nikolić i njegov glas je u mnogim serijama i filmovima. Joška Kovač je pevao i prvi i drugi glas. Temelj sviranja na bas primu udario je čika Josip Familić, a po rečima Pere Tumbasa, on je bio njegov najbolji učenik. - rekao je Zvonko Bogdan.

Pokušavajući da sakrije suze, Zvonko Bogdan govorio je i o Janiki Balažu:

- Ako bi hteli da u jednoj rečenici kažemo nešto o njemu, to je da su svi muzičari imali veliko poštovanje i strahopoštovanje prema njemu. Janika Balaž je kao učenik na violini, preuzeo tamburu i okupio ovaj mali orkestar. On je jedna zvezda koja ne gubi sjaj i bio je i ostaće sinonim za svu tamburašku muziku jednog vremena koje je prošlo. -

Skulpturu Zvonka Bogdana otkrio je njegov unuk.