Ove godine filmovi su se takmičili u dva programa - Glavni takmičarski program prikazao je 14 ostvarenja, a nacionalni program pod nazivom Srpski film (Srbija i prijatelji), 13 ostvarenja.

Žiri Glavnog takmičarskog programa radio je u sastavu Goran Bogdan, Nada Šargin, Joana Uričaru, Bojan Vuletić i Sanja Vejnović. Njihova odluka je da Beogradski pobednik za najbolji film pripadne ostvarenju Divljina (Wildlife). „Raspad porodice kao akutelna i univerzalna tema predstavlja najveću traumu u životu bilo kog deteta. Suptilnim filmskim jezikom i minimalističkim stilom, ovaj film nas uvodii u autentičan, iskren i emotivan svet mladog tinejžera, koji neplanirano sazreva pre vremena, pokušavajući da se nosi sa promenama koje njegovi roditelji preživljavaju. Izuzetna glumačka igra, vizuelna svedenost koja očarava i snažni emotivni saspens, razlozi su da nagrada Beogradski pobednik za najbolji film pripadne filmu WILDLIFE, reditelja Pola Dejnoa.”

Nagrada žirija otišla je filmu Crni anđeo (El Angel) Luisa Ortege. „Sugestivnom stilizacijom, a pre svega fascinantnom glumačkom zavodljivošću oba aktera, autori ovog ostvarenja uverili su nas, svim čulima - i slikom i zvukom i srcem, da u svemu prelepom ima nečeg demonskog.“

Za najbolju režiju nagrađena je Nadin Labaki za ostvarenje Kapernaum. „Sa izuzetnom veštinom za režiranje neprofesionalnih glumaca i uverljivim dokumentarističkim pristupom, rediteljka nas je uvukla u autentičnu i snažnu priču o aktuelnim temama izbeglica, trgovine ljudima, roditeljske ljubavi, te napravila izuzetno emotivno filmsko ostvarenje koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.“

Za najbolji scenario nagrađen je Ivan Salaj, za film Osmi povjerenik. „U vremenu kada izgleda da nema nade, pojavljuje se mesto van svakog sistema koje prkosi svim zakonima i pravilima. U želji da sačuvaju tu svoju utopijsku nezavisnost junaci ove originalne priče uspevaju da promene i sebe, ali i svet oko sebe, budeći toliko potrebnu nadu na kraju. Zbog originalne, duhovite i emotivno ispiričane priče nagrada za najbolji scenario pripala je Ivanu Salaju.“

Najbolju žensku ulogu ostvarila je Grasijela Borhes u filmu Spokoj Pabla Trapera (Graciela Borges - La Quietud). „Za fantastično prikazivanje snažne žene s tajnama i strastima, zarobljenim između intriga njene porodice i oluje prošlosti, za izgradnju fascinantnog karaktera koji daje neophodno težište naizgled lakom filmu, nagradu za najbolju žensku ulogu dobija Grasijela Borhes.“

Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Matej Zemljič za film Posledice (Consequences) Darka Štantea. „Za intenzivan nastup koji pronalazi ravnotežu između nasilja i ranjivosti, što čini da osećamo neizvesnost zbog toga šta će lik sledeće uraditi, za prikaz unutrašnjeg sveta emocija sa izuzetnom suptilnošću, nagradu za najbolju mušku ulogu dobija Matej Zemljič za ulogu Andreja u filmu Posledice“

Za najbolji debi nagrađen je Zain Al Rafea iz filma Kapernaum, „za neverovatnu izvedbu koja prikazuje kompletan raspon emocija, sa izrazitom dubinom i zrelošću bez obzira na njegove godine, za glumačku prisutnost i iskrenost koja uspeva da dotakne naša srca.“

O najboljim filmovima u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji), odlučivao je petočlani žiri koji su činili Jao Vang, Lazar Bodroža, Milan Marić, Danijel Rafaelić, Albert Videršpil. Beogradski pobednik za najbolji film u ovoj selekciji otišao je filmu Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali, reditelja Gorana Radovanovića. „Slučaj Makavejev je odlična rekonstrukcija prekretnice novog jugoslovenskog talasa i važan trenutak filmske istorije. Ponovnim povezivanjem sadašnjosti i prošlosti možemo bolje da razumemo film i politiku Srbije i sveta, kao i vreme i sećanje. Žiri se divi i ceni hrabrost reditelja i njegovu jedinstvenu viziju rekonstrukcije od pronađenih snimaka u tako osetljivoj strukturi. Gospodine Gorane Radovanoviću, pozdravljamo vas. Gospodine Dušane Makavejevu, nedostajete nam,“ glasilo je obrazloženje žirija.

Nagrada žirija dodeljena je Ivanu Markoviću, direktoru fotografije filma Bio sam kod kuće, ali. „U filmu Angele Šanelec gledalac učestvuje u slagalici koju mora rešiti. Intenzivna kamera Ivana Markovića uspeva da napravi topografiju od delova slagalice. To je topografija života protagonista, njihovog okruženja i Berlina. Žiri osim što je impresioniran radom Ivana Markovića, kroz ovu nagradu takođe želi da oda priznanje veštinama srpskih direktora fotografije. Veoma cenimo izbor Angele Šanelec za mladog srpskog direktora fotografije i nadamo se da će se ova vrsta kreativne saradnje sa srpskim umetnicima dodatno razvijati u narednim godinama.”

Najbolji reditelj, po mišljenju žirija, bio je Bobo Jelčić. „U filmu Sam samcat ugroženi protagonista nikada nije sam. Bez obzira na to, film uspeva da pokaže koliko se Marko oseća usamljeno bez svoje ćerke. U jasno definisanim poglavljima reditelj Bobo Jelčić stvara kolaž Markovog sveta. Kroz taj kolaž dobijamo uvid u mnoge slojeve hrvatskog društva. Mora se pomenuti i spektakularan rad Bobe Jelčića sa glumcima; čak i u najmanjim ulogama, reditelj sjajno vodi glumce. Žiri se unapred raduje budućem radu Bobe Jelčića.”

Najbolji scenario napisao je Miha Macini za film Izbrisana. „Zbog svog briljantnog načina pridruživanja traumatskoj i apsurdnoj istorijskoj pozadini zajedno sa borbom žene koja je odbila da ostane nevidljiva, i svojim impresivnim prikazom emocija i iskustva samohrane majke koja se suočava sa nasiljem i pritiskom svoje jake volje.”

 
(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Za najbolju glumicu proglašena je Snežana Bogdanović za ulogu u filmu Šavovi. „Snežana Bogdanović u ulozi Ane donosi nešto novo u glumačkoj igri, na nivou savremenog evropskog filma. U jednom krajnje svedenom, nepretencioznom, ali vrlo vidnom glumačkom postupku, Snežana nas gotovo hipnotički uvlači u ličnu dramu osobe koja je podredila svoj život borbi za istinu. Snežana je snagom svog habitusa i izraza svoju ulogu digla na nivo simbola borbe čoveka i sistema koji je globalno razumljiv i aktuelniji nego ikad”.

Za najboljeg glumca proglašen je Tihomir Stanić za ulogu u filmu Delirijum Tremens. „Tihomir Stanić u ulozi Dagija nas podseća na zlatno doba jugoslovenskog filma kada su glumci imali prostor da pokažu raskošnost svog talenta konstantno balansirajući između emotivnog i ironičnog, dramskog i komičnog, uverljivosti i komentara. Snagom svog izraza, Tihomir nas vešto uvodi u omiljeni žanr svog reditelja - urnebesnu tragediju. Svojom raskošnom i nesputanom glumačkom igrom, Stanić dokazuje duboko razumevanje prema glumačkom zanosu, i bez zadrške ulazi u hrabro problematizovanje profesije, pokazujući svu bedu i sjaj iste.”

Najbolji debi u ovoj selekciji ostvarila je Barbara Vekarić, rediteljka filma Aleksi. „Barbara Vekarić je svojim debitantskim delom sjajno spojila estetiku Dalmacije, glumačku tradiciju južnoslovenskih zemalja i savremene preokupacije mlade žene, okovane tradicijom od koje ne može, ali i ne želi pobeći. Suverenom debitantskom rediteljskom rukom obuhvatila je prostor koji je inspiriše i koji će joj u budućnosti sasvim sigurno oplemeniti buduća dela.”

Žiri koji je radio u sastavu Nevena Matović, Miloš Pavlović i Jurica Pavičić, nagradu „Nebojša Đukelić“ dodelio je filmu Šavovi, „koji se bavi aktuelnom temom koja još nije našla društveno razjašnjenje, ali se njome ne bavi senzacionalistički, već u njoj traži ličnu ljudsku dramu, gradeći napetost i sumnju na način vrsnog žanrovskog filma.” Žiri je odlučio da specijalno priznanje žirija dodeli filmu Sam samcat, „koji dramu o borbi za roditeljstvo stavlja u kontekst opresivne tradicionalne porodice i nefunkcionalne države. Reditelj je pri tom našao način da smelim filmskim jezikom prikaže junakovo stanje i još jednom je pokazao da kao reditelj izvlači maksimum od glumaca.”

Žiri za dodelu „Politikine“ nagrade „Milutin Čolić“ za najbolji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji), radio je u sastavu Goran Radaković, Dubravka Lakić, Kosta Ristić. Nagradu su dodelili filmu Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali. „Za film koji oživljava vremena za koja smo mislili da su prošlost, ali nas stalno podsećaju na nedovršene zadatke.“

Najtraženiji film ove godine bio je film Miljenica Jorgosa Lantimosa, koji je dobio priznanje Nagrada publike - Most wanted Gorki list movie award. "Pošto se prava vrednost filma ogleda u preobražaju koji doživljava u čoveku, reakcija gledalaca je oduvek bila jedini pravi i najobjektivniji kriterijum. Tako je bilo i ove godine. Draga publiko, vi ste odlučili, a Gorkom listu je pripala čast da prema vašem mišljenju uruči nagradu filmu koji je bio najtraženiji i najgledaniji na ovom FEST-u. Jer jedine prave filmove prave samo jedini pravi," izjavila je predstavnica Gorkog lista uručujući nagradu.

Žiri FEDEORA dodelio je priznanje filmu Kapernaum „za maestralnu režiju i moćan i dirljiv prikaz onih na ekstremnim marginama društva.“

Žiri FIPRESCI dodelio je priznanje filmovima Kapernaum i Šavovi.

Merlinka nagrada za najbolji Queer film otišla je filmu Divlji.