U predstavi igraju: Željko Maksimović, Milena Predić, Mihaela Stamenković/Mira Janjetović, Milica Stefanović, Lazar Maksić, Boba Stojimirović / Aleksandar Trmčić, Tamara Pjević, Ana Ignjatović, Nataša Gvozdenović, Dušan Bajčetić, Jelena Bulatović, Staša Ivanović.

Test potpisuju Goran Milenković i Barbi Marković, a dramatizaciju Mina Ćirić.

Koreografiju potpisuje Tamara Pjević, prostor i video radove Miroslav Sretenović (Izvanredni Bob), kostim Milica Kolarić, dok iza muzike stoji Draško Adžić.

Projekat pod nazivom "Tačka pre zasićenja" predstavljaće pokušaj da se internacionalni kulturni fenomen zvan klabing poveže sa teatrom i drugim umetnostima kako bi nastao hibrid koji bi privukao upravo onu publiku koja često ide u klabing a u manjoj meri posećuje kulturne događaje.

U vremenu u kom digitalna stvarnost odnosi prevagu nad pravom stvarnošću, a određeni teoretičati medija i sociolozi postavljaju pitanje da li prava stvarnost uopšte više i postoji ili je realitet upravo ono o čemu imamo određenu predstavu generisanu medijima, stotine hiljada ljudi odlaze u klubove gde slušaju različite vrste muzike i opuštaju se nakon vremena provedenog na poslu ili fakultetu.

Stvarnost oksidentalnog čoveka, kojoj mi u Srbiji ipak pripadamo uprkos našoj problematičnoj ekonomiji, jeste stvarnost ograničena i definisana obavezama i borbom za dolazak do novca. Postoji jako malo ritualnih prostora i događaja gde savremeni čovek može da se opusti, stupi u kontakt sa unutrašnjim homo ludens-om, zaboravi na dnevne obaveze. Ovakvi „prostori“ oduvek su bili mesta kolektivnog čišćenja, predaha, katarze u kojima se čovek oslobađa dnevnih frustracija i stupa u kontakt sa izvornim unutrašnjim energijama - energijama u kojima se nalaze sinestetički odgovori na pitanja: Zašto živimo? Šta želimo od sopstvenog postojanja? Gde se u nama nalazi životni polet i radost samog postojanja? Na počecima zapadne civilizacije, u Staroj Grčkoj, upravo je pozorište obavljalo tu i ritualnu i kolektivno introspektivnu funkciju. Ono je bilo mesto pročišćenja i katarze. Danas je ono u većoj meri jedna visoko elitistička i u mnogo čemu muzejska forma a ritualne funkcije u društvu preuzeli su sportski događaji, ponekad nepoštedna arena politike i na posletku klabing. Ovaj projekat želi da spajajući klabing sa teatrom klabingu da veću i odgovorniju društvenu ulogu a teatru vrati njegovu ritualnu moć.

U 2018. su tehno klubovi Berghain i Trezor (Berlin) označeni kao mesta koja promovišu „visoku kulturu”, dok je u Detroitu uvedena Nedelja tehno kulture. Predstava „Tačka pre zasićenja” pretvorila bi prostor Bitef teatra u „tehno katedralu”. U tom prostoru odvijala bi se agonijska i ekstatička noć nekoliko klabera na putu ka iskupljenju, u potrazi za Bogom i sopstvenim identitetom. Tekst bi za potrebe ove predstave napisao Goran Milenković, mladi dramski pisac koji se već u nekoliko svojih drama bavi naizgled nepomirljivim antagonizmom duhovnosti i cajtgajsta savremenog doba. Zbog religiozne note u njegovom tekstu, predstava će biti procesijska, po ugledu na srednjovekovne liturgijske drame, te koristiti prostor Bitef teatra tako da publika kroz njega prati aktere i bira ugao iz kog će posmatrati određene segmente izvedbe. Predstava će kombinovati savremeni ples, dramski tekst, tehno muziku, svetlosne efekte i višekanalne videoinstalacije sa namerom da „visoku kulturu” preplete sa fenomenom klabinga i tehno muzike, istražujući religiozni odnos izgubljenih generacija prema mraku disko kluba, poslednjem utočištu metropolitizma u duhovno i materijalno osiromašenom srpskom društvu. Namera da se poveže „visoka kulturu” sa klabingom kao autentičnim ritualom, dodatno će se sprovesti i spajanjem arhaične (sveće, laterna magika, slajd projekcije…) sa savremenim tehnologijama (laseri, led trake, muving hedovi, video projekcije…) u dizajnu scenskog prostora. „Tehno misa“ će biti pozorišni rejv i oda klabingu.

Predstavu bi izvodila pet glumaca išest plesača. Pred glumce bi bio stavljen izazov da plešu u predstavi barem približno kako će to raditi plesači. Plesači će biti izabrani iz redova trupe Bitef dance company-a a koreograf predstave biće Tamara Pjević, istaknuti član ove trupe i već niz godina uspešan performer i predavač u sferi savrfemenog plesa. Reditelj i koreograf stvaraće ovu predstavu kao kreativni tim zajedničkog I jednako bitnog autorstva.

                                                                                                  Stevan Bodroža,

                                                                                                  Pozorišni reditelj