Predstava Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz "Piaf marche" omaž je čuvenoj Francuskinji koji će podsetiti na buran život i tragičnu sudbinu ove muzičke heroine. Njen život bio je pun borbe i preispitivanja. Prikazujući vreme u kojem su umetnici morali da prođu veliki put do priznanja, “Piaf marche” progovoriće o ekstremnoj ličnosti osobe čije pesme i danas imaju veliki muzički uticaj i čine značajan deo sveukupnog opusa francuskih šansona.

Koreni francuske šansone mogu se naći u poeziji Bodlera, Verlena i Remboa, koji su svoju poeziju bazirali na ritmici reči i kratkim melodičnim formama. Ovi muzičari „bez gitare“, kroz poeziju i muziku, osmislili su tu simbiozu, taj umetnički izraz. U njihovim delima šansona se pojavljuje kao materijal kojem ritam, zvuk reči i muzika daju estetiku poezije.

Sarajevski ratni teatar SARTR 17. marta izvešće predstavu "Brašno u venama" Možda ova priča počinje od Davida, najmlađeg od likova, rođenog u Americi, koji svojim roditeljima, stricu, baki i dedi, ali i svima nama, postavlja ključno pitanje: who are you? Ko ste vi? I što ja imam sa svima vama i s tim što sam dobio kao životni teret lutrijom rođenja? To me je nateralo da se bavim različitim generacijama, unutar moje porodice takođe, njihovim nadanjima, uspesima i porazima.

Slovenačko pozorište predstaviće crnu komediju "Parče plastike" u režiji Primoža Ekarta. Ovo je najnoviji komad uglednog i mladog nemačkog autora Marijusa fon Mejenburga (Marius von Mayenburg). To je duhovit, ali i podsmešljiv dramski portret dela evropske populacije, koji se (za razliku od drugih stanovnika starog kontinenta) valja u malograđanskom izobilju, a istovremeno ima sve manje empatije za sve što je autentično. spontano, etičko, saosećajno, a pre svega logično.

Majenburg raskraja život bivše umetnice Ulrike čija opsesivna neuroza pretvara stan u laboratorijski dezinfikovan "refugium" - kako ga opisuje muž Mihael, lekar internista, koga muče simptomi širokog psiho-somatskog spektra od nesanice do glutenske i laktozne netolerancije koje su najverovatnije posledica stresa na radnom mestu, ali i kod kuće. U tom sterilnom utočištu živi i, više ili manje, sam sebi prepušteni sin Vinsent, još jedan iz Majenburgove serije „zanemarene dece“ koji nije tako auto-destruktivan kako smo kod Majenburga navikli. On neće da bude momak, hoće da bude devojka, što su očigledno zapazili njegovi školski drugovi koji ga posle nastave maltretiraju, dok njegovi roditelji to i ne slute. Vinsentu priskače u pomoć Jesika koja nije samo zamena za Vinsentove večito odsutne roditelje, koji se prilikom razgovora s njim služe frazama iz priručnika o seksualnom vaspitanju. Kućna je pomoćnica i postaje neka vrsta katalizatora za ispovesti, ona podstiče i samorefleksije svakog člana porodice. Maloreka Jesika koja pasivno podnosi uvrede i pristaje na sve što od nje traže poslodavci, sluša žalopojke i jadikovanja bračnih drugova koji više nemaju sluha jedan za drugog. Uvek je pasivna i profesionalno korektna. Ćuti, retko se kratkim rečenicama oglasi, u događanja se ne meša aktivno, a pri nesporazumima predstavlja neku vrstu katarze za članove porodice. Uprkos uvredama ne pruža otpor, ništa i nikoga ne odbija.