Nadija Murad rođena je u Koču, malom jezidskom selu na severu Iraka. Živela je mirnim životom, okružena velikom porodicom, i maštala o tome da postane nastavnica istorije ili da otvori svoj salon lepote. Godine 2014. Islamska država napala je Nadijino selo i bezbrižan život tada dvadesetjednogodišnje devojke se u trenutku završio. Militanti Islamske države masakrirali su sve seljane koji su odbili da se preobrate u islam. Nadijina majka bila je jedna od osamdeset starijih žena koje su pogubljene, a njena braća među stotinama muškaraca koji su ubijeni u jednom danu. Zajedno sa hiljadama devojaka, Nadija je odvedena u Mosul gde su je pretvorili u seksualnu robinju. Kada je najzad uspela da pobegne, lutala je ulicama Mosula sve dok nije pronašla spas u jednoj porodici sunitskih muslimana, čiji je najstariji sin rizikovao život da bi joj pomogao.

Nadija nikada nije ni sanjala da će biti nominovana, a kamoli da će dobiti Nobelovu nagradu za mir, ili da će postati Ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija. Tokom meseci provedenih u zarobljeništu strahovala je da će jezidi biti potpuno izbrisani sa lica zemlje. Njena priča naterala je svet da obrati pažnju na genocid u Iraku – brutalnost Islamske države, ubijanja, mučenja, silovanja.

Knjiga Poslednja devojka je poziv na delovanje, svedočanstvo nesalomive volje za preživljavanjem, ljubavno pismo izgubljenoj državi, krhkoj zajednici i porodici razorenoj ratom. Nadija je svoju tužnu priču podelila sa svetom, u želji da izvede pred lice pravde one koji su je zlostavljali ali i da bude poslednja devojka koja je doživela takvu tragediju.

Knjiga je prevedena na srpski i objavljena u Vulkan izdavaštvu.