Reditelj Milutin Petrović govorio je o scenaristi filma Vojislavu Nanoviću: „Godine 1989. izašla je knjiga Vojislav Nanović – pionir jugoslovenskog filma koju je napisala moja generacija. Mi smo svi bili prethodnih nekoliko godina opsednuti otkrićem Voje Nanovića, i ne samo njega, već i cele posleratne kinematografije koja je, zbog velike frke oko Crnog talasa i priče sa modernizmom, nekako skrenuta. U čitavoj toj priči oko njega, nismo saznali gde je scenario koji je on pisao sedamdesetih godina i tu je ostala rupa u knjizi. Kada sam ga pronašao i krenuo da čitam, shvatio sam da je više nego relevantno da se realizuje, ako je ikako moguće.“

Snežana van Hauvelingen, producentkinja filma, o njegovom nastanku je rekla: „Do samog kraja nismo znali da li ćemo uspeti da realizujemo ovaj projekat. Milutin jeste našao scenario, ali mislim da je projekat našao nas i da nam je na neki način bio suđen. Mi smo pet godina pokušavali da skupimo sredstva za ovaj projekat. Radio televizija Beograd je dva puta pokušavala da ga snimi, trebalo je čak i Žika Pavlović da ga režira. Na kraju smo, zahvaljujući pre svega Filmskom centru Srbije, Ministarstvu kulture Republike Srbije, programu MEDIA fondu Kreativne Evrope i Delegaciji Evropske unije u Srbiji, uspeli da snimimo film koji je, nadam se, vredan Vojislava Nanovića. Nadam se da bi on bio zadovoljan onim što smo napravili”.

Anđela Jovanović, koja je u filmu „Nečista krv – Greh predaka” tumačila ulogu Tašane, govorila je o svojoj ulozi: „Mislim da nikome nije lako kada igra epohu, zato što je to period u kome nismo živeli i sa kojim nemamo dodira. Mi možemo da napravimo ozbiljno istraživanje istorijskog konteksta i društvenih normi, kako su ljudi živeli. Tako sam se ja izborila s tim, a Tašanina borba je velika – to je borba za svoj život i egzistenciju. Mislim da je vrlo hrabro od nje što se odlučuje na takvu borbu. Mogla je da ceo život živi kako drugi žele, a ona je izabrala da živi kako ona želi.“

Teodora Dragićević je o ulozi Stojne i saradnji sa glumačkim partnerom Markom Grabežom rekla: „Saradnja je protekla jako lepo i oboje smo ušli otvorenog srca u to. Nismo mogli da razmišljamo ni o čemu drugom, samo smo bili usmereni jedno na drugo. To je jako važno kada je u pitanju ovakav lik i ovakva uloga, gde je najvažnija stvar da ona voli bez ostatka, do kraja. Svi na setu su bili puni obzira, predivni prema nama i puni razumevanja, i nije nam uopšte bilo neprijatno da snimamo sve ove scene. Predivno je što se ni scenarista ni reditelj nisu stideli takvih scena, a urađene su sa merom i ukusom.“

Glumac Aleksandar Ristoski, koji je tumačio lik Saroša, osvrnuo se na proces kastinga i dobijanja uloge u filmu: „Za mene je ovo bio jedan od najozbiljnijih kastinga koje sam imao do sad. Bilo je nekoliko krugova i par uloga o kojima se razgovaralo. Onda me je Milutin u jednom trenutku pitao šta mi najviše leži. Saroš mi je zapao za oko i mislio sam da bih njega najbolje odradio. Uživao sam sa Milutinom, a i mi se svi znamo sa fakulteta, tako da nismo morali da se upoznajemo nego smo odmah krenuli, kao da ovo radimo već godinama.“

Glumac Nikola Vujović je celu svoju ulogu odigrao na turskom jeziku, što je bio poseban izazov: “Ja igram u predstavi koja se zove Nečista krv. Kada me je produkcija pozvala za ovaj film, nisam ni pitao šta igram. Nakon nekoliko dana kada mi je stigao tekst, shvatio sam da je cela uloga na turskom. Našli su mi profesorku turskog, a kasnije je tu bio i spoljni saradnik s kojim sam radio. Spremao sam 25 dana taj jedan snimajući dan koji smo imali Tim Sejfi i ja, da se ne obrukam pred čovekom kome je to maternji jezik. Izgrlio mi je na kraju i čestitao. Bio sam ponosan.“

Marina Medenica, kostimograf, kreirala je originalne impresivne kostime i o samoj pripremi, kao i radu izjavila: “Svako od nas je prošao svoj istraživački put, od materijalnih, preko pisanih do likovnih izvora. I sve to smo se trudili da uklopimo u vizuelni izgled filma, kako scenografski, tako i kostimografski. Usklađivali smo naravno i karaktere likova sa kostimima, pa će nekima možda najzanimljiviji biti Katarinin kostim ili kostima Marka Grabeža, a ja bih po svom temperamentu izvdojila kostim Parapute. Bilo je svakako inspirativno raditi 150 likova i glumaca I vratila bih se da sve uradim ponovo.”

Nedim Nezirović govorio je o svojoj ulozi Jovče: “Velika je odgovornosti i izazov, ali i zadovoljstvo biti deo ove ekipe. Već sam sa ovom produkcijom snimao seriju KLAN, a oni su mi dali i moju prvu ulogu. Svi mladi glumci su divno sarađivali zaista i cela ekipa. Što se tiče moje uloge, nadam se da sam prošao kao Robert Duval u Kumu.”

Dejan Bućin odigrao je ulogu Vladike, koja možda najbolje oslikava upravo unutrašnju borbu samog lika, kao I u delima Bore Stankovića: “Kako inače gradim svoju karijeru u Nemačkoj, veoma sam zadovoljan da imam priliku da igram I za našu publiku. U liku Vladike postoji taj unutrašnji konflikt između njegove ljubavi prema Bogu i neostvarene ljubavi prema Tašani. Morao sam da naučim dosta o crkvenom svetu, koji je meni inače nepoznat, ali me je veoma zainteresovalo I pokušao sam da prenesem što tačniju sliku.”

Među govornicima je bila i Jovana Stanojlović, inače unuka Vojislava Nanovića, koja je ovom prilikom prvi put pogledala film zajedno sa delom ekipe i predstavnicima medija. Stanojlović se zahvalila celoj ekipi što je ovim velikim projektom otrgnula Voju Nanovića od zaborava i podelila svoj prvi utisak o filmu: “MOj prvi utisak je da je ovo duboka analiza likova koju je prvo započeo Bora Stanković, a zatim preneo i deda Voja. Radi sve pre svega o putenosti, a glumci, scenografija I kostimi su zaista autentično urađeni. Ovim filmom se vraća u fokus ne samo Voja, već I istorijska tema I ovaj deo naše istorije. Zahvaljujući producentu Snežani od koje je potekla ideja, mi smo odlučili da osnujemo Zadužbinu Vojislava Nanovića. Naš cilj je da negujemo njegov lik I delo, kao I da zaštitimo njegova autorska prava, jer iako je on poznat pre svega kao reditelj, bio je I scenarista, ne samo svojih filmova, a I montažer. Naša ideja je da ustanovimo I nagradu koja će nositi njegovo ime, a koja bi podstakla mlade umetnike I dodeljivala se na nekom od festivala.”

Bioskopska distribucija u Srbiji i širom Evrope počinje istovremeno, 26. avgusta i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa. Dok će film sredinom septembra početi da se prikazuje u Americi i Kanadi.

Radnja filma „Nečista krv - Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Nikola Vujović i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Montažer filma je Đorđe Marković, producent Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Pre bioskopske premijere, festivalska publika u Srbiji imaće priliku da film „Nečista krv – Greh predaka” pogleda u Vrnjačkoj banji, 13. avgusta, na otvaranju 45. Festivala filmskog scenarija, u Smederevu, 20. avgusta na svečanom otvaranju četvrtog Dunav Film Festa i 22. avgusta u Nišu, na 56. Festivalu glumačkih ostvarenja - Filmski susreti. Film će se naći u glavnom takmičarskom programu ova tri festivala. Glumci i ekipa filma pokloniće se publici nakon sve tri festivalske projekcije.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope, Delegacija EU u Srbiji, kao i brojni sponzori.