Sala Ateljea 212 bila je ispunjena do poslednjeg mesta, gde su se kolege, prijatelji, publika, saradnici prisetili zbog čega je Marinko bio toliko voljen i zbog čega će ga, kako su rekli "zauvek sačuvati od zaborava". Prisutnima se obratio Branimir Brstina, sadašnji upravnik Ateljea 212, a poslednji pozdrav dragom kolegi i prijatelju uputili su: Gorica Popović, Gordan Kičić, Tamara Krcunović, Nenad Ćirić, Jelena Đokić, Ognjen Amidžić i Andrija Milošević.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Marinkova harizma i talenat bili su očigledni svima onima koji su imali priliku da se barem jednom susretnu sa njegovim radom na filmu, na televiziji i u pozorištu.

Muzika je bila jedna od njegovih pasija, a kako je i sam imao odličan vokal neretko ga je delio sa svima na sceni i mimo nje. Zato je odluka kolega bila da se od dragog prijatelja oproste Marinkovom izvedbom pesme "Svadbarskim sokakom".


(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

"I naprosto se tuga desi
jer naprosto si tu gdje jesi
i naprosto je trista cuda
predrasuda sad izmedju nas

Kad ljubav umre jedan zali
kad ljubav umre jednom fali
i bome nije lako
kad naidje sokakom kojim svadbe prolaze"

Ove stihove pevao je Atelje 212, aplaudirajući i plačući istovremeno, a nakon poslednjeg stiha salom se raširio zvuk gromoglasnog aplauza, dok je tišina ostala da svedoči o jednom prerano izgubljenom životu i talentu koji je imao još mnogo toga da pruži.