Frontmen Nenad Milosavljević, njegov brat Predrag i ostatak ekipe na sjajan način su koncipirali koncert koji je plovio od, mahom, akustičnog prvog dela do katarzičnog finala.

Odmah za početak izvedene su dve udarne teme sa aktuelnog izdanja - naslovna, "U raju iznad oblaka" i "Nešto me goni", da bi "Čujem te lepo kako dišeš" označila, baš kao što je i najavljeno, osvrt na neke pesme koje dugo nisu svirane. "Moj brat i ja", "Pevajmo" i "Ja nisam odavde " mnoge su podsetili na akustični koncert grupe 1995. u Skupštini grada Beograda.

Posebno upečatljivo je bilo samo uz klavirsku pratnju svedeno izvođenje čuvene "A kad me pogledaš", kao i filmska tema iz "Zone zamfirove". Čuveni "Decimen" sa prvog albuma predstavljao je kulminaciju sviračkog majstorstva i pravu zvučnu poslasticu za sve koji su decenijama odani Galiji.

Kako je veče odmicalo, bend se sve više priklanjao udarnim koncertnim adutima. "Kotor" i "Da me nisi" definitivno su digle publiku na noge i akustični sentiment prevele u žurku gde više sedenja nije bilo. Nizale su se "Sloboda", "Možda sam lud", "Pismo", "Dodirni me" a "Stare trube", "Digni ruku" i "Skadarska" su donele euforičan finiš pred kratko povlačenje.

Na bis je, povratkom akustici uz izraženu moć Nešinog vokala u "Da li si spavala", krug zatvoren, a za himnično finale je poslužila, kao i obično, "Još uvek sanjam".