Ovaj festival fokus postavlja na mlade umetnike, debitante, ali i svojim sadržajem prikazuje i različite pristupe filmu. Koliko je, ukoliko se uzme u obzir i sama lokacija, značajno da se mladima na ovakav način približi poznavanje filma, te omogući interakcija i stručnjacima iz pomenute oblasti?

Nažalost, ideja da se napravi jedan ovakav festival jeste izgoreli dom kulture, koji je izgoreo pre dve godine. Ja sam tu imao premijeru filma "Dnevnik jednog mašinovođe", ne bi li skrenuo pažnju na taj dom, a iste godine se rodila ideja da se napravi i festival. Debitantskih festivala u svetu nema mnogo, i mislim da smo odabrali dobar profil festivala. Ono što je sjajno je to što postoje različiti programi. Ove godine je čak uveden program za amatere, preko studenata koji studiraju filmske režije na umetničkim fakultetima do profesionalaca.

Decentralizacija kulture, svakako je nešto što potrebno.

Priča o decentralizaciji kulture se ovde prikazuje na delu i pokazuje koliko je ona neophodna. U Beogradu, Novom Sadu ili drugom gradu, publika ima izbora. Oni ovde nemaju izbora. Isto tako je bitno koju vrstu izbora im mi ovde nudimo, jer izbor može da bude i pogrešan. Mi pokušavamo da im filmovima, gostima ponudimo ono što je najbolje, a što smo u mogućnosti da priuštimo. Ove godine imamo sjajne goste, distributere i producente iz Meksika, Kine, Rusije i u tom smislu se ponašamo kao da smo veliki festival.

Ovo je druga godina da se održava festival i primetno je da sve više privlači pažnju medija i javnosti. Kakve su bile impresije meštana nakon prvog festivala, s obzirom na to da je ovo veliki događaj za Ravno selo i njegovu okolinu?

Oduševljenje je bilo opšte, jer se ovde retko događaju neki kulturni sadržaji, pogotvo ovog obima, kakav smo mi, bez lažne skromnosti napravili. Ljudi iz okruženja, ne samo Ravnog sela, ali i iz Srbije su dolazili na festival i najavljivali se da će doći i naredne godine. Vidim da je ove godine duplo veće interesovanje, što pokazuje da je potreba za ovakvim sadržajima očigledna.