- Kolarac volim zato što je to moja prva veza sa Beogradom i mesto gde je održan moj prvi koncert u Beogradu. Ovo je četvrti put da sam u ovde, ali je radost uvek ista - zbog Kolarca kao takvog, njegove specifične atmosfere i akustike, ali i neizmerne ljubavi koji mi Beograd uvek pokazuje, kada je reč o mom radu. Zbog svih tih stvari, ne možete da ostanete imuni, samo se prepustim i znam da ćemo svi uživati. Moj četvrti album, ali i oni pre njega su pokazali ko sam i šta sam, tako da je publika ovde već dosta upućena u moj rad. Sigurno je da ću dati maksimum od sebe i očekujem čaroliju, jer je reč o uzajamnoj ljubavi.

U moru sadržaja koji pojednostavljuju svaki vid odnosa dajući primat materijalističkoj strani stvari, samim tim i komercijalnoj, Vi ste se odlučili za autentičnost i ljubav kao vodilju. U tom smislu, koliko je teško u tome istrajati?

- Trebalo bi da nam je najlakše, ali mi smo se danas odrekli emocija i postali robotizovano društvo. Svi smo jedni nalik drugima, postali smo otuđeni i hladni. Prepisujemo od najgorih i definitivno da vreme u kojem živimo ide u korist samoživih. Međutim, najlakše je biti zver, a najteže biti čovek. Mi primarno rođenjem u sebi nosimo dobrotu i ono što je najbitnije jeste da se kroz život trudimo da je ne izgubimo. Ja se toj dobroti vraćam kroz svoje stvaranje, svoje bitisanje i nijednog trenutka ne želim da se odreknem svoje dualnosti, i trudim se da u oba slučaja budem dobar čovek. To je neka moja vodilja i ono što me pokreće i inspiriše. I takvi ljudi koje srećem, njihova dobrota je uvek inspiracija.

Vi ste kompletan umetnik, odnosno neko ko pažnju pridaje lirici, poigravate se muzikom i pečat dajete kroz autentičnu pojavu. Isto se odnosi i na spotove. Koliko je za Vas važan koncept?

- Volim da sve bude povezano, da bude koncept. Međutim, puno stvari se samo poklopi. Od biranja lokacije, reditelja koji će raditi na tome, onoga što ću nositi, za koju pesmu...Neke stvari prepustim da se same poklope, a na neke direktno utičem. Bitno mi je da nijednog momenta ne osećam nelagodnost i da mi nešto nedostaje, ne bojim se svega što dolazi tokom stvaralačkog procesa, jer volim da radim i te stvari me ispunjavaju. Volim da moji spotovi imaju dozu mističnosti, da na jedan magičan način predstavljaju moju muziku i vraćaju sevdalinki ono što joj je na neki način oduzeto od 50-ih, 60-ih na ovamo. Oduzeta joj je ta neka doza suptilne mističnosti, bajkovitosti, ali i tragičnost. Nekako je postalo malo banalno i povezano sa turbo folkom i ostalim primesama, koje joj ništa dobro nisu donele, već samo komercijalni motiv, a bez da je to ona tražila. Ja sam se vratio na prapočetak, da bi to raščistio, i iznova gradio neki svoj stil, zadržavajući tradiciju, jer je ona krucijalno bitna. Negde su ljudi u tome prepoznali iskrenost i lepotu stvaranja, jer ništa nije pretenciozno i usiljeno. Ima dovoljno prostora, širine, ima puno prošlog, ali i onog što donosi 21. stoleće. Nekako se sve to isprepletalo na suptilan način. Zbog toga, ona u svima koji slušaju budi i neki osećaj slobode, ma koliko tužni tekstovi bili, oni opet oslobađaju i daju neku nadu.

(Foto: Naxi media, fotografije su rađene u prostorijama hotela IN hotel Belgrade)


Ukoliko se napravi osvrt na Vaše dosadašnje stvaralaštvo uočava se poštovanje prema ženi i naklonosti koju imate prema vašoj majci. Koliko je generalno figura žene i princip Ženskog primaran i inspirativan u Vašoj umetnosti?

- S obzirom na to da sam odrastao sa dve sestre i majkom, ženska energija je bila dominantna u mojoj porodici, ali nikako nije predstavljena na pogrešan način. Moja majka je dakako, imala teško odrastanje i život. Ja sam rano ostao bez oca, tako da je na nju palo teško breme da izvede porodicu na pravi put. Tako da je to morala da bude jaka žena. I opet se susrećemo da dualitetom i muškom energijom. Ona je neko ko je morao da iznese mušku snagu i žensku hrabrost. Da ispolji snagu, odlučnost i gledajući nju kako se nosi sa stvarima koje joj život donosi, meni je bila motivacija i ona je neko ko je zaslužan što sam ja danas ovako snažna osoba. Žene su svakako moja muza i inspiracija. One su najčešće i u publici i one najviše osećaju i najbolje percipiraju moju umetnost. Ja se u njih zaljubljujem onako platonski, i one tu ljubav osećaju i dovoljna im je.

Izabrali ste put koji nije jednostavan, u smislu da Vaša pojava nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Kako se nosite sa onom drugom stranom medalje, negativnim kritikama?

- Bilo mi je potrebno vremena da se ogradim, ali sada imam svoju publiku i samo za njih stvaram. Svu svoju pažnju poklanjam njima. Oni koji dolaze na moje nastupe su bez predrasuda i kompleksa, i takvi ljudi mi jesu podrška, i ja njima. Svakodnevno dobijam poruke putem društvenim mrežama, i uvek odvojim vremena za njih da im odgovorim. To je uzajamno poštovanje i podrška,  sinergija sa ljudima koji vas poštuju i prate vaš rad. Tako stvarate štit ljubavi koji ne može niko da naruši, pa mnogi ustuknu. Mislim da svi koji se bave umetnošću bi trebalo tako da se postave. Uvek postoje ljudi koji će kupiti ulaznicu za vaš koncert, album sve drugo nije važno.



(Foto: Naxi media, fotografije su rađene u prostorijama hotela IN hotel Belgrade)

Pomenuli ste društvene mreže na kojima ste aktivni. Koliko Vas takav vid komunikacije sa publikom ispunjava? Koliko je i virtuelna prisutnost danas bitna?

- Meni jako puno pomaže, jer se trudim da ga koristim na pravi način. Kod mene nema tajni. Sve je jasno, vidljivo i otvoreno i ljudi to vole. Naravno, trebalo bi sve dozirati da ne bi prešlo u nešto što je previše intimno, jer postoji deo koji uvek moramo zadržati za sebe. Ali društvene mreže su dobar način da sa ljudima podelim neke bitne informacije - gde sam, na čemu trenutno radim, šta se dešava, i da propratim koncertne aktivnosti.

Moramo se vratiti i na Vašu pojavu. Dosta pažnje polažete u odevanje. Vaš stil je veoma sceničan i neretko garderoba koju nosite poprima izgled pravog kostima. Od čega zavisi kako ćete se obući?

- Većinom stvaram sam, to su moje kreacije. Poslednjih godinu dana nosim isključivo svoje kreacije, koje moja krojačica kroji prema mojim crtežima. Jako su minimalistični, ali opet sa jednom dozom dostojanstva i nisu iritantni. Uvek su usklađeni sa mojim unutrašnjim stanjem i onim kako želim da izgledam na sceni. Ja ne volim da budem poput ostalih i volim da i te haljine koje nosim imaju moj pečat. Ljudi su i to prepoznali, pogotovo žene, koje često pitaju gde mogu da ih kupe. Ja nisam hteo da idem u tu sferu komercijalnosti, ali razmišljam kada se prikupi jedan veći broj haljina, da napravim jednu humanitarnu izložbu koja bi bila prodajna. 

Vaša umetnost svakako intrigira, a da li biste mogli da izdvojite nešto što se u skorije vreme čuli ili pročitali, a da vas je dotaklo?

- Što se tiče naše scene, evo imao sam priliku da čujem još uvek neobjavljenu pesmu Vukašina iz "Irie FM"-a, koji je sjajan i sa kojim se nadam da ću uskoro sarađivati, jer sam napisao pesmu za nas dvojicu. A opet skoro sam u Švajcarskoj čuo na radiju odličan bit i saznao za francusku grupu "Acid Arab" koja se bavi elektronikom i nekom fuzijom zvukova Bliskog Istoka i nečega što je elektronski sklop.

Odajete utisak osobe koja zna da ceni život i koja je jako empatična. Koja su vaša osnovna merila srećnog života?

- Sreća je samo da budeš ono što jesi - bez da lažeš sebe i druge. Ostalo je sve pogrešno. Moraš slušati "unutrašnje ja" i da voliš onoga koga ti srce izabere. U tome je poenta života i svega lepog na ovom svetu. I to je moj savet svima: "Budite svoji, volite srcem i budite dobri ljudi!" Eto, te tri stavke i mislim da niko neće imati problema.


*Razgovor za ovaj intervju je obavljen u prostorijama IN Hotel Belgrade, u čijem su ambijentu urađene i fotografije u tekstu.