Govor može biti moćno oružje. Tokom vekova on je oduševljavao mase i terao ljude na akciju, u cilju boljih ili gorih rešenja. Isključivo snagom reči, pokrenute su revolucije i započeli ratovi. Međutim, govor ne samo da oduševljava slušaoce, već često i samog govornika vodi u stanje transa. Tako se on prepušta toku reči, opsesivnim, ekstatičnim načinom izgovaranja. Moć govora možda i zavisi od transa samog govornika. U ovom komadu koji je beogradska publika strpljivo čekala od aprila, čuvena igračica Lisbet Gruve pokretom prenosi trans jedne zanosne besede. Tokom procesa, ona koristi fragmente obraćanja ultrakonzervativnog američkog televizijskog propovednika Džimija Svagarta… U početku je reč prijateljska i smirena, ali iz njegove kompulzivne želje za ubeđivanjem, raste očaj. Konačno, ta želja otkriva svoju najdublju prirodu: nasilje. Govoreći o ovom komadu, kritičar berlinskog magazina Ballet Tanz je zabeležio: Kontrola je ideja i cilj. Forma je ključ. I moć kojom Lisbet Gruve uzdiže igru na bravurozan način. Kraj žamora. Kraj skromnosti. Od sada će biti sve gore, prijatelji. Neka to bude jasno.

Više informacija dostupno je na oficijalnom sajtu festivala.