Na Badnji dan bi trebalo postiti, pa bi tako i večernja trpeza trebalo da bude posna. Ono što bi trebalo postaviti na trpezu jesu crveno vino, hleb, žito i sveća.

Pored toga, tradicija je postala postavljanje suvog voća, orašastog voća, ali svakog drugog posnog jela koje možete praviti po vašem ukusu. Obično se postavlja riba, posne pite i kolači...

Ono što možda najviše izdvaja Badnje veče jeste upravo badnjak, po kome je ovaj dan i dobio ime, koji se pre početka večere unosi u kuću u prisustvu svih ukućana. Badnjak pored grane hrastovine bi trebalo da ima i grančicu drena, seno, kesicu sa žitom, kukuruzom...Badnjak unosi najstariji muškarac u kući, a ukućani ga dočekuju i pozdravljaju. Tada se pije vino, "čupa" slama sa badnjaka, raznosi po kući, pali tamjan, a sve kako bi se obezbedilo blagostanje u domu. U nekim krajevima praktikuje se sedenje na podu, odnosno na slami, po uzoru na stare hrišćane.

Badnjak se nakon večere iznosi na paljenje u crkvu, a seno i slama ostaju u kući tokom tri dana trajanja Božića.

Značajan element obeležavanja Badnje večeri i Božića je česnica, posebna vrsta pogače (kolača) koja se priprema za ovu priliku. Prema starom običaju, u česnicu se postavlja novčić, a onog koji ga u česnici na božićno jutro pronađe, očekuje godina prosperiteta.

Badnje veče je porodični praznik, pa je poželjno da se na ovaj datum okupe svi članovi porodice, a glavni fokus bude na slozi, zajedništvu, miru i ljubavi.