Dramski tekst za ovu interaktivnu savremenu komediju, u kojoj se popularna glumica pojavljuje u 12 različitih uloga, potpisuje jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca i scenarista Nebojša Romčević, a režija je poverena proslavljenom glumcu, muzičaru i reditelju Branku Đuriću Đuri.

O tome kako je došla na ideju da nakon televizijske karijere napravi pozorišnu predstavu, popularna glumica iskreno je rekla:

- Nema tu neke preterano egzotične priče. Jednostavno sam kao neko ko je dosad radio serije i TV projekte, poželela da "upoznam svoju publiku", a predstava je za mene oduvek bila i san i pustolovina. Snovi postaju stvarnost samo ako ih sledimo, a razlika između sna i pustolovine je što sam se usudila da kažem "da" izazovu. Tada sam i okupila profesionalce u svom poslu, da "šteta bude što manja", iskrena je bila Anđelka i potom najavila Ganeta Pecikozu čija produkcijska kuća je stala iza monodrame "Šta me snađe".  - 

- Ovo nije bio lagodan put, ali je na kraju bio lepih plodova. Pisati za Anđelku bila je i obaveza i odgoovrnost. Svaki pisac sanja da "otvori" u glumcu za kojeg piše nešto čega glumac nije ni svestan i pomognete nekome da procveta. To, naravno, ne znači da je Anđelka bila uvela, nego je bila pupoljak a sad je buket, rekao je Nebojša Romčević - Anđelka je bila je pred izazovom da pokaže sve što predstava od nje traži. Važno je da dam uvod - jer proteklih meseci se razvlače po novinama afere holivudskih moćnika koji uslovljavaju žene kako bi mogle da izgrade karijeru, ali ta veritkala ide i van Holivuda, do drugih poslova, i najjednostavnijih stvari. U svetu koji više nije ni muški, jer je problem same strukture sveta, žene se i dalje nalaze u sličnim iskušenjima. Najteži posao je šaliti se sa vrlo dramatičnim stvarima. Iz benignog ugla, da smo pomerili fokus milimetar levo, "Šta me snađe" bila bi čista drama. Nije bila ideja da napravimo urnebesnu komediju posle koje se zaboravi sve, nego da se gledaoci urnebesno smeju na predstavi ali posle i zapitaju: koje je rešenje? Strukturalno, psihološko, sociološko? Da ne pametujem više, jer će me zafrkavati Anđelka. Želeo sam da ona pokaže svoju glumačku muskulaturu i silu ali da zabavi i sebe i publiku. Ali tema predstave i jeste tema o kojoj bi trebalo da razmišljamo, pišemo i borimo se protiv tih "ucena" zajedno sa lepšim polom. Ima stereotipa sa kojima smo se poigravali, a kada nas nasmeju, pitamo se - "da li sam isti takav?". Kao pisac je bilo važno da vam to kažem, a kao Anđelkin prijatelj moram da dodam da je bio trnovit put pred njom. Monodrama je najteži teatarski oblik za glumca, a i pisati je jako je teško. Na kraju sam "podelio" Anđelku u bečki hor na pauzi - koji postoji u njenoj glavi i tu harmoniju koju ima u sebi opredmetio u različitim likovima. Siguran sam da će posle ovakve predstave, standardi biti drugačiji", zaključuje Nebojša Romčević.


Osim Beograda, predstava "Šta me snađe" tokom februara i marta ima zakazana ogranja. Tako je 9.2. u Novom Bečeju, 20.2. u Kruševcu, 21.2. u Užicu, 22.2. u Zrenjaninu, 23.2. u Šapcu, 24.2. u Čačku, 25.2. u Novom Sadu, 26.2. u Kragujevcu, 27.2. u Nišu, 1.3. Vršac, 7.3. Sremska Mitrovica, 9.3. Cirih, 10.3. Sent Galen, 14.3. Kikinda.

Šarmantna Anđelka, u ovoj predstavi igra tridesetdvogodišnju bankarku Jovanku Joku Jakovljević. Mlada žena koja gradi karijeru onim što ima (pameti i znanja ponajmanje) u surovom korporativnom svetu. Sasvim slučajno se našla pred dilemom: čast i bračna vernost ili uspon u karijeri? Takvu dilemu ne može da razreši sama: čitava vojska likova joj u tome pomaže stvarajući još veću konfuziju u njenoj praznoj glavici, a direktorov sin samo što nije ušao u njenu… sobu. Ovaj je svet skrojen tako naopako, da izgleda da je svaka žena bar jednom naletela na svog Harvija Vajnstajna. Zadovoljstvo je njegovo, kajanje njeno...