Koncert je počeo uz Amirin glas i kontrabas Zvonimira Šestaka ("Bele ruže, nežne ruže"), sledio je prvi "izlet" u Makedoniju ("Tvojte oči Leno mori"), a već u uvodnom delu izvela je impresivnu verziju, kako sama reče jednog tipičnog zagrebačkog sevdaha, Štulićeve "Ako znaš bilo što", naslonivši na to uspomenu na Jadranku Stojaković kroz veličanstvenu "Što te nema".

Dlanovi su pratili ritam čim je krenula nezaobilazna "Snijeg pade na behar na voće", a ubrzo posle "Eleno, kerko", usledila je još jedna emotivna posveta velikanu - Kemalu Montenu ("Dušo moja").

Za "Gde si dušo, gde si rano", Medunjanin je imala posebnu najavu: "Na tonskoj probi ovo je bila najteža pesma. Ako izdržim - izdržim, ako ne izdržim - nemojte mi zameriti", Naravno, "izdržala" je, dobila višeminutne ovacije, a onda pomenula veliku Danicu Obrenić, ističući da je po njenom pevanju pokušala da interpretira numeru.

U završnici Amira je ugostila mladog Novosađanina Nemanju Guzijana, široj publici poznatog kao učesnika nekoliko talent šou programa, koji je izveo bugarsku pesmu "Prituri se planinata".

Zvaničan deo koncerta koji je doneo značajnu promenu repertoara u odnosu na njene prethodne nastupe na istoj bini došao je uz "Ajde Jano", nakon čega su usledile još snažnije i duže ovacije. Eskivirajući kliše, Amira je izbegla silazak sa scene, pa vraćanje, ali sjajan bis jeste bio koncipiran kao zasebna celina.

Amira je prvo, samo uz gitarsku pratnju Gela, spojila dva klasika iz Bebekove faze Bijelog dugmeta "Pristao sam, biću sve što hoće" i "Ima neka tajna veza", pa vezala temu "Moja posljednja i prva ljubavi", iz repertoara Tereze Kesovije.

Svetla su zatim uperena ka Zulfikarpašiću, s razlogom. Amira i Bojan su izveli "Nestaćeš iz mog života", snimljenu nedavno u legendarnom Abbey Road studiju u Londonu.

Ponovno izvođenje "Ajde Jano" označilo je kraj koncerta, a Amira je israćena ovacijama.