Pored premijere predstave M.I.R.A, trideseti rođendan Bitef teatra u martu mesecu biće obeležen sledećim segmentima:

Tridesetočasovni multimedijalni događaj – izloženi teatar – izložba u teatru I DALJE U ZAVERI sa pozorišnim duhom (11-12. mart ): podsećanje na bogati rad Bitef teatra od svojih početaka do današnjeg dana
Gostovanje pozorišta Kostolanji Deže iz Subotice sa predstavom „U ime boga“, u režiji Andraša Urbana
Filozofski salon: predavanje i predstavljanje leksikona ,,Moj abecedarijum pozorišta” (Mein ABC des Theaters svetski poznatog reditelja i osnivača Teatra na Ruru (Theater an der Ruhr) Roberta Čulia (Roberto Ciulli)), 1. aprila u Bitef teatru. Roberto Čuli je dugogodišnji prijatelj Bitefa i njegovih osnivača, koji je učestvovao sa sedam predstava na Bitefu, a u godini osnivanja teatra njegove dve predstave osvojile su sve nagrade 23. Bitefa.

M.I.R.A

Režija: Andraš Urban
Dramaturškinja:Vedrana Božinović
Muzika: Irena Popović
Igraju: Mirjana Karanović, Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić.
Kostim: Marina Sremac

Bitef teatar ove godine obeležava 30 godina pozorišnog trajanja. Trideset godina sprovođenja statutarnog i umetničkog koncepta osnivačice gospođe Mire Trailović. Njena vizija utemeljena je na novom, naprednom i eksperimentalnom viđenju pozorišta – u njegovom sadržajnom i formalnom smislu. Po ugledu na Bitef festival, koji je narastao u instituciju od globalnog kulturnog značaja u kontekstu Evrope i sveta, osnovala je pozorište koje će u svoj svojoj žanrovskoj raznolikosti pratiti puls Bitefa, biti nastavljač festivalskih tekovina kroz sezonu.

Veza Bitefa i Bitef teatra je organska i željena. Da bi na nju ukazali i primerom, dovoljno je zaroniti u istraživanje lika i dela osnivačice, te skrojiti umetničko delo – predstavu – koja ovaj međuzavisni odnos opisuje, problematizuje i analizira. Ova umetnička kreacija, planirana na sam dan rođendana Bitef teatra, 3. marta, u inicijalnom motivu ima želju ne samo da se poklonimo senima osnivačice, već i da sagledamo istorijski i socijalni kontekst u kome Bitef teatar nastaje i razvija svoju umetničku praksu. Portret Teatra je portret vremena u kom je teatar nastajao, a u odnosu na savremene pozorišne tekovine i njihovo implementiranje u našu kulturnu sredinu. Na mapi najhrabrijih umetničkih učinaka, najveći pozorišni iskorak u domaćoj sredini, napravio je upravo Bitef. Bitef teatar postao je bunker inovativnog i savremenog i istraživačkog pozorišta, u borbi za savremene umetničke tokove, a protiv palanačke učmalosti socijalnih gibanja. Borba Mire Trailović za Bitef i Bitef teatar, njena su borba za najbolje u umetničkom i funkcionalnom smislu – najsavremenije. Ona sama prava je narodna heroina fronta novuima u savremenoj pozorišnoj istoriji.

Predstavu M.I.R.A režira Andraš Urban, vodeći regionalni reditelj. U predstavi učestvuje 6 izvođača, 5 glumica i 1 muzičar. Naslovnu ulogu igra Mirjana Karanović. U ostalim ulogama su: Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić. Dramaturškinja predstave Vedrana Božinović, gradi matricu komada na dokumentarnoj građi o nastanku Bitef teatra, te ispituje lokalnu zajednicu u odnosu na ovu umetničku pojavu. Preispitivanjem građe kroz proces radioničarskog rada sa učesnicima, u rediteljskoj strukturi Urbana, nastaće izvođačka i dijaloška matrica predstave. Muziku komponuje Irena Popović – niz numera koje izvode glumice, a koje su sadržajno izvedene iz procesa istraživanja – Bitef i Bitef teatar u konstantnom dijalogu sa društvom. Problematizacija avangardnog, eksperimentalnog i novog u umetnosti, te njeno apliciranje na polje različitih konzumera umetničkog proizvoda, bitna je tematska i problemska kategorija ove predstave. Kostim radi Marina Sremac.

Biografija Mire Trailović – radna i umetnička – biće tretirane kao važan kohezivan te eksplikativan faktor u tretmanu problema nastajanja i kohezije novopozorišnog izraza i njegove društvene namene. Kroz analizu društvenih i političkih procesa kroz 30 godina trajanja Teatra, predstava će pokušati da dokuči kakvoću i pravilnost razvoja nove i napredne umetnosti, u svom stalnom i iznova potvrđivanju i samodefinisanju.

„Kada prvi građanin našeg grada, otvori ovo pozorište i preda ga pozorišnim umetnicima i svima onima čijoj tragalačkoj umetnosti odgovara ovaj prostor, neće ga predati meni, danas već veteranu mnogih pozorišnih pokušaja, već pre svega mladima po godinama ili po duhu, svejedno. Kada nas oni koji dolaze prevaziđu maštom, snagom i umećem, biću srećna.“ Mira Trailović