"Petar Lubarda 1907–1974–2017" prikazuje život i stvaralaštvo jednog od najznačajnijih domaćih umetnika prošlog veka, upriličena je povodom obeležavanja stodesetogodišnjice od Lubardinog rođenja, a nakon Podgorice, Novog Sada i Beograda priliku da vide neke od najznačajnijih Lubardinih radova imaće i posetioci Andrićgrada do 10. februara.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su Filip Brusić-Reno, direktor Kuće legata, v.d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Milena Kvas, zamenik sekretara za kulturu AP Vojvodine Nebojša Kuzmanović i direktor Andrićevog instituta prof Emir Kusturica.

Filip Brusić-Reno istakao je zadovoljstvo što je izložba prikazana u Andrićgradu, kao i zahvalnost autorima izložbe kustoskinji kuće Legata Drini Pavić i kustoskinji i V.d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Mileni Kvas. Podsetio je da ovo nije prva izložba Lubardinih dela u Andrićgradu i saradanja Kuće legata i Andrićevog instituta, te da je 2015. godine na istom mestu prikazana izložba "Lubarda u Andrićgradu".


(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

V.d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Milana Kvas ukazala je na to da je izložbu do sada videlo više od 10 000 posetilaca i da je u svakom od prostora u kome je postavljena, dobila poseban smisao. Kvasova je ukazala da je Ivo Andrić 1928. godine bio prisutan na prvoj Lubardinoj izložbi u Parizu, kao i da je Pavla Beljanskog i Lubardu vezivalo ne samo međusobno poštovanje, već i prijateljstvo i kumstvo.


(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Govoreći o senzibilitetu i stvaralaštvu Petra Lubarde, Kusturica je istakao:

- Kao savremenik, u vremenu u kojem je živeo on je u svoje radove uneo sve ono što u percepciji savremenog čoveka vraća u doba predistorije, jer mislim da sva njegova velika platna govore o jednom neviđenom intenzivnom doživljaju koji je mogao da ponese samo čovek rođen u kamenu. Upravo je taj bljesak svetlosti koji je taj kamen prelamao kroz njegove moždane vijuge, doveo do toga da smo dobili najipresivnije utiske o prostoru Crne Gore, a kasnije i svih prostora u kojima se našao. -

Kusturica je napravio osvrt na pitanje budućnosti i veštačke inteligencije:

- Prete nam da će veštačka inteligencija potpuno zameniti čoveka. Po nekim teorijama postoje čipovi i načini da se napravi robot koji gleda sliku i robot koji je napravi. Međutim, ova izložba potvrđuje obrnuto, da zapravo refleksija i ljudski doživljaj prirode, unutrašnji sadržaji koje priroda sama sobom nosi, jedino mogu umetnici da iscrtaju. Mislim da je ovo najbolja potvrda da veštačka inteligencija nikada neće dostići visine tog doživljaja. -

 
(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Predrag Peca Popović, novinar, rok kritičar i publicista i jedan od članova ovogodišnjeg žirija takmičarskog programa Kustendorfa, posetio je svečano otvaranje i podelio impresije povodom izložbe:

- Ovo je četvrta Lubardina izložba koju gledam u poslednjih nekoliko godina. Ja sam neka od ovih dela video još kao dete, jer sam živeo u Lubardinom komšiluku. Ovo što rade legat Pavla Beljanskog i Kuća Legata je za pohvalu, ali je još lepše kada ovu količinu lepote i umetničke vrednosti dovedete u Andrićgrad, jer Andrićgrad ima jedino civilizacijsko opravdanje ukoliko dovodi sve najbolje. Verujem da bi na ovu izložbu bi bio ponosan i Andrić, oni koji ga osporavaju i oni koji će ga tek zavoleti, ali mi koji znamo o čemu se radi smo srećni što se izložba nalazi upravo ovde. - objasnio je Popović. 

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)


Postavka obuhvata Lubardina dela iz perioda između dva svetska rata, ratnog i posleratnog perioda, među kojima su: "Plavi izlog", "Rak", "Ruže", "Kosovska bitka", "Bik i Oblak (indija)", "Napušteni brod (Savski motivi II)", "Putovanje kroz noć", "Prvi srpski ustanak"...kao i dokumentarne i biografske podatke iz života umetnika. 

Izložba će nakon Andrićgrada biti prikazana u Banjaluci i Čačku.