Nakon što su u Srbiji organizovali svetsku premijeru "Sunčanice" i posetu Nikite Sergejeviča Mihalkova, predstavnici Ruskog ekspresa, ove godine omogućili su da jedni od gostiju Kustendorfa budu studenti prve generacije Akademije N. S. Mihalkova. Studenti su u pratnji Ruskog ekspresa proveli nekoliko dana na Festivalu, a poslednjeg je održana prezentacija dosadašnjeg rada akademije.

Akademija Nikite S. Mihalkova otvorena je ove godine i omogućava stručno usavršavanje u oblastima režije i glume. Pravo da apliciraju imaju svi oni koji su prehodno stekli akademsko obrazovanje u oblasti audio-vizuelnih umetnosti i režije iz celog sveta. Ono što je stvar prestiža jeste da Nikita Mihalkov lično radi sa studentima glume i režije. Na pomenutoj prezentaciji moglo se videti da pored velikog umetničkog dara Mihalkov poseduje i neiscrpnu energiju i viziju koju prenosti na svoje studente. Kao vrsni poznavalac "svog zanata" i maestralan pedagog Mihalkov nesebično deli svoje znanje i talenat sa polaznicima njegove akademije. Poznato je da Mihalkov pripremu za film radi po uzoru pripremanja uloge za pozorište. Utoliko, svaki njegov poduhvat prati studiozan rad, analiziranje i priprema pozorišnih komada i filmova sa svakim studentom ponasob. Pored snimaka sa pozorišnih proba, na prezentaciji su emitovana i tri kratka filma, različitih žanrova i tematika.


(Foto: Naxi media)

Među prvim polaznicima je i srpska glumica Milena Jakšić, široj javnosti poznata po ulogama u ostvarenjima "Enklava" Gorana Radovanovića i "Ravna gora" Radoša Bajića. Milena otkriva zbog čega se odlučila da svoje stručno znanje nadogradi u Mihalkovoj akademiji.

- Odrasla sam na njegovim filmovima i veoma ga cenim kao umetnika. S druge strane, kao glumica imam stalnu potrebu da se usavršavam i da nikada ne prestanem da se bavim sobom. Akademija je sjajna prilika za tako nešto, jer imate mogućnost da učite od tako velikog učitelja i mastera. Nisam se pokajala nimalo, jer već nakon pet meseci osećam progres. Puno toga se dešava u meni i oko mene. Osim što je kreativno, takođe je i otkriće za mene na ličnom planu. Oduvek sam volela rusku književnost i umetnost, tako da mogu reći da sam u jednom važnom periodu života, nečega što bi svaki umetnik jednom trebalo da doživi.

Trenutno učiš i radiš u stranoj zemlji. Da li si tokom ovog perioda uspela da prevaziđeš "jezičku barijeru" i počneš da "razmišljaš i osećaš" na ruskom jeziku?

- Glumiti na stranom jeziku je uvek veliki izazov za svakog glumca. Slova ili reči jesu posledica svega i jezik, zapravo, nije uopšte bitan ukoliko postoji istina. To mi je veoma značajno, jer mi omogućava da istražujem svoja čula. U početku nisam imala problem u smislu sporazumevanja, ali je postojao izazov u samom izražavanju. Naučila sam da više osluškujem sebe i da se oslanjam na svoja čula. Počela sam da razvijam svoje osećaje, da im se prepuštam i verujem im. Svakim danom učim nešto novo. U školi apsolutno imamo priliku da razvijamo imaginaciju i kreativnost. Mi ovde radimo nekoliko glumačkih sistema, sami pripremamo kostime, scenografiju...Za njih je karakteristično da ništa ne prepuštaju slučaju. Iza svega stoji dobra priprema i sve se mora odraditi do kraja. Kako i sam Mihalkov uvek kaže: "Priprema je najvažnija.".

Već smo imali priliku da vidimo da je Mihalkov odličan pedagog i psiholog. Koliko je on prisutan tokom vašeg rada i kakve vam smernice daje? Da li učestvuje u svim segmentima interpretacije, kasnije inscenacije?

- On je uz nas u svakom trenutku. Počevši od odabira komada koji ćemo raditi preko načina njegove realizacije. Mihalkov nije toliko zainteresovan za formu, više ga interesuje gluma u smislu kako da nam pomogne da dođemo do lika i "uspostavimo nit" sa njim. On pomno prati svaki gest i ukoliko se desi da neko od nas "zaluta" usmerava ga ka pravom izrazu. Upoznat je sa svakim tekstom koji radimo, tako da površnost nikada ne postoji.

Kakvo je iskustvo raditi sa Rusima Čehovljeva dela?

- Veoma interesantno. Oni to uopšte ne shvataju tako ozbiljno kao mi. Njima je to sve život. Imali smo priliku da posetimo Melihovo, gde je Čehov svojevremeno stvarao "Galeba" i ostala velika dela. Otišli smo u njegov muzej i imanje koje mu je pripadalo. Mogli smo da vidimo jezero gde se igrao "Galeb". Ja sam uvek imala osećaj da je to sve ogromno, a zapravo je sve tako malo i odiše neverovatnom energijom i toplinom. U njegovoj radnoj sobi mogu se videti fotografije, zapravo prototipi svih njegovih likova.

Da li si nekada mogla da pretpostaviš, s obzirom na to da je lik Nine nešto što priželjkuje svaka glumica, da ćeš se naći baš na tom mestu gde je sve počelo?

- Intuitivno jesam. Možda će zvučati čudno, ali negde duboko u sebi sam bila sigurna da ću to sve doživeti. Mislim da je intuicija jako bitna, pogotovo u našem, glumačkom poslu. Mihalkov nas i uči da je što više osluškujemo i razvijamo. Ono što je veoma interesantno, jeste da oni "Galeba" mahom igraju kao komediju. Ninin lik je zapravno veoma komičan. U svojoj nezrelosti ona, na neki način, poprima komičan karakter. Kroz smeh ide se ka tragediji i ozbiljnosti.

Akademija N. S. Mihalkova će ti svakako otvoriti mnoga poslovna vrata. Da li razmišljaš o ostanku u Rusiji?

- Nisam do sada razmišljala u tom smeru. Primarno mi je bilo da mogu da ga upoznam i da radim sa njim. Naravno, ostanak uvek može biti opcija, ali ne želim da imam prevelika očekivanja. Za sada se trudim da što više naučim i da diplomiram sa nečim na šta ću sutra biti ponosna i sa čime ću moći da se pohvalim ne samo u Rusiji, već i u Srbiji ili bilo gde u svetu.

Kakav je odnos tebi bliskih ljudi prema ovom, svakako važnom periodu u tvom životu? U Srbiji glumačko obrazovanje se bazira na sistemu K. S. Stanislavskog, a sada imaš priliku da učiš u zemlji odakle je on izvorno i potekao. Da li sa kolegama iz Srbije deliš stečena iskustva?

- Moji prijatelji me apsolutno podržavaju u svemu. Stalno smo na vezi i prenosim im utiske. Kakva je vežba danas bila, koji komad radimo, šta smo novo učili...Oni su mi na tome zahvalni i ja se trudim da podelim svo stečeno iskustvo sa njima, jer jeste drugačije. U Rusiji se dosta radi na individualnosti i ona se jako ceni. Samim tim, dobijaš priliku da se razvijaš u nekom drugačijem, iskrenijem smislu i to je ogromno iskustvo.


(Foto: Naxi media)